Источник

/ Стр. 118 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 8. се задовољава са тоб, што је у Вулгати преведено са фп други употребљаваше израз „роди". У називима држи се аптор Септуагинте. Лоша ортографија и пзмјена јудејских имена јасно свједоче, да су ову таблицу склопили у погрченим јудејским круговпма. Она пак идеја, да се Христова родословна таблица изведе до Адама, даје истој општи карактер, а овакав и приличи Евлвђељу, коме припада, и Месији, чија је задатак Да СВв Људе СПаСв. (Наотавиће се). Шта вели беспристрасна историјска критика о садрЉају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наотавак). Са свим аннлогни пређашњима разлози побудили су Штрауса, Баура и др. да призпају исто тако оригиналнима и двије посланице ГГавлове Коринћанима. Око 100. године послије рођ. Христа у коринтској цркви раздијелили су се на странке. Тим поводом већ на прво споменути ученик Павлов Климент римски послао је споменутој цркви писмо, гђе међу осталим и ово говори: прпје сте добили посланицу од блаженога Павла, у којој вам је истиеито и дјеловањем ев. Духа иисао о себи, Петру „Аполосу". Овијем ријечима, као што се види, Климент потсјећа коринћане на прву посланицу апостолову 1фе заиста св. Павао кори коринћане, што су заборавили, да су сви Христови и да не треба да држ^, да су једни Павлови, други Аполосови, једни Кифини, а други Христови (1 Кор. 1, 12 и даље).. Други апостолски ученик (ап. Јована) Поликарп у писму филибљанима тако исто пише ово: овако учи Павао: „ие к г ксте ли, СВАТ1И /иТроки И/и8г г к с8дити" (не знате ли, да ће свети судити свнјету)? кад ћете дакле ви судити свијету, нијесте ли вриједни да судите мањијем тварима" ? Ово учење Павлово Поликарп узимље буквално из 1. кор. 6, 2. — Исто тако и многа друга мјеста из посланице коринћанима наводе се у списима Поликарпа, Игњатија Богоносца и Јустина мученика, а и у списима гностика. — По свима овим фактима и сами непријатељски хришћанству критичари долазе до увјерења, да су како апостолскога вијека, тако и слиједећега за њим другога, сви хрншћани у опште били увјерени о томе, да споменута посланица припада ап. Пнвлу. Даље о достојанству ђругв иосланице корин^анима као фактички Павлове као и о првој позитивно свједоче прејемници *) У српоком преводу је п хо0" цреведено са „сина". — Ирим. прев