Источник

Бр. 10. и 11.

ИСТОЧНИК

Стр. 155

награди труд њихов и нека свакога у звању и часну послу потпомогне и умудри, да служи Богу на славу, цару и господару на радост, а на утјеху народа земље ове. Поздрављам и вас свећеници, браћо моја, оба реда, поздравом светим при овом првом састанку нашем, и молим Бога, да погледа на свети рад ваш у винограду његову, и да пусти росу благодати на њиве ваше, које толико плода обећају. Кад год помислим на тешко звање ваше, вазда се сјетим и оне тајанствене љествице, коју је видио праотац Јаков, која је водила са земље на небо и по којој су излазили и силазили ан^ели божји. Мени се чини, да су ан^ели они слика свећеника новога завјета, јер и свећеници љествицом духовном непрестано узилазе на небо и силазе на земљу: узилазе на небо, кад говоре Богу, и силазе на земљу, кад говоре људима, узилазе горе, кад се моле, и силазе доље, кад проповиједају. Ах, свећеници, браћо моја, сјећајте се вазда те дужности, дижите се к небу и спуштајте се к земљи, говорите Богу, говорите људима, мслите се и проповиједајте. Будите анђели мира и слоге, будите посредници нзме^у Бога и људи, сјећајте се мене у молитвама, као што ћу и ја непрестано бригу водити о вама. А сами знате, да сте ви сарадници моји, да сте ви нада и утјеха моја и да ја на успјешан рад без помоћи ваше не могу ни помислити, с тога вас молим: помозите ме својски и искрено у свему, да и радост наша зајецничка буде. А шта да речем теби, роде мој мили, из кога сам поникао и ком толико дугујем, а с вама бих се најрадије више забавио и дуже поразговорио, имао бих вас зашто и покудити и похвалити, али хвалити вас нећу, јер се бојим, да ћу увриједити ваш понос таквим разговором мојим, а нећу вас ни кудити, јер се онда сам немам чиме похвалити. Радуј се, што сам дошао ме |ју вас, јер и ако је земља ова сиромашна, богата је љубав ваша, а срце ваше од неба је пространије, и народ наш доказао је, да о хљебу самом не живи човјек. Знам ја, да ви кипите жарким родољубљем, а ви сте и лијепим српским језиком проговорили и свијету своју племениту и побожну душу открили и казнли, како мислите и осјећате, те вас је цијело племе наше завољело. Менн се дини, да сте ви неку славу завољели, а та слава није лична ваша, него народа и цркве, дакле слава божја, јер је вјера ваша православпа на далеко чувена, као гат?о је и љубав ваша према цркви православној према школи и просвјети народној, према свему што је побожно, племенито, лијепо и узорито сваком позната. Па ако је истина, да сте тако у души расположени, онда ћемо се лако разумјети, јер сам и ја истом вјером просвјећен, истом надом проникнут