Источник

( / ' Стр. 156

ИСТОЧНИК

Бр. 10. и 11.

и исте ке мисли загријевају. Ја вас поздрављам, браћо моја, при овом првом састанку нашем са ријечи: „Мир вам;" мир божји, који ум љуцки превазидази, нека влада у кућама, и породицама вашим, мир нека влада и ме^у вама свима у читавом питомом крају овом, мир нека влада у цркви нашој, која се као добра мати толико брине за нас, и која се радује заједно с нама, ако напредујемо, и плаче заједно с нама, ако назадујемо. Да, цркву су и добри и спомена достојни претци наши највише вољели, у њој су у најтежим часовима живота свога уточиште тражили и ту се вјером и надом у Вога и у бољу будућност рода свога напајали, и ми смо се, хвала Богу, до данас одржали. Још бих вам имао говорити, али вријеме пролази, а све вам овдје и онако не могу рећи, него се надам, да ћемо се скоро видјети, и том приликом ћу вам моћи више рећи, а да се ви не трудите из далека овамо, доћи ћу ја к вама, а дотле вас препоручујем милости божјој. А сад се опет окрећем к теби, источниче свију блага и оче мој небески, и молим тн се усрдно, да погледаш свевидећим оком твојим на ме, недостојнога слугу твога, ти, који си живим угљеном уста пророку Исаији очистио и достојним га оружем твога откривења учинио, очисти срце и душу моју, да ти могу приносити чисту и бескрвну жртву и> и зл кг/Л, и да ју ти, праведни судијо, примиш у пренебесни и мислеви твој жртвеник. Получивши ту милост с неба, молим ти се, влддико сјети се и твога помазаника и избраника, нашега милостивога цара и краља Франца Јосифа I., и благослови га повољним здрављем, дугим животом и сваким задовољством са цијелом прејасном владајућом кућом, на срећу и понос миле отаџбине наше. Опомени се у великој милости и стада, које си бризи мојој повјерио, отклони од њих биједе и невоље, и духом твојим светим разжеии таму око њих, да гледају само свијетлост твоју, отвори срце и ухо њихово, да чују и приме ријеч твоју, коју ћу им ја проповиједати, сачувај их живе и здраве, да сви у дан великога и праведнога суда твога стану с десне стране тебе, Љшш*.

Допис. ххосве-ћ.егзае ц игЕстронгнсса-пЈЕсја, високопреосвештеног Гоеподина Петра Зимоњића. херцеговачког Мжтрополита. Мостар, 31. маја 1903. Усхићеиом радошћу хитим, да вам саопћим славу свечанога доласка, поСвећења и устоличења нашег впреосвећ, госп. Митрополита Петра Зимоњића.