Источник

Вр. 10. и 11.

ИСТОЧНИК

Стр. 1б7

Чим је зимус вир. Митрополит Серафим своје уморне очи заклопио, на_ стаде у народу нагпем нека бојазан и страх, премишљајући, хоће ли добити мајку или маћеху, као нашљедника блаженог покојника, и у тој бризи могло се чути свуда у Херцеговпни међу народом и свештенством, како се говори: »Ако среће буде, добићемо за владику херцеговца, госп. Зимоњића, који зна најбоље наше прилике и потребе!« Жеља ова испунила се и Херцеговац дочека, да га опет озарују зраци његове рођене свијетлости. У очи Ђурђева дана, 22. апр. о. г., на срећу, радост и утјеху Херцеговине промислом Божјим Његова Светост, васеленски Патријарх Господин Јоаким Ш, са Својим св. Синодом у патријаршеској цркви св. Георгија између тројице Кандидата изабрао је, а Његово Величанство, наш прејасни Владар, превишњом одлуком Својом од 8. маја тек. год., именовао је за херцеговачког Митрополита вдост. госп. Петра Зимоњића, протосинђела и савјетника Консисторије сарајевске, којега поред научне спреме красе још и лијепе црте духа и карактера. Овај Превишњи чин изазвао је у цијелој Херцеговини најрадоснији утисак, јер на владичанску столицу и опет, по трећи дут од окупације, засједа син ове земље, а уз то још и носилац имена једне заслужне куће, пред којом сваки Херцеговац са поштовањем капу снима. С тога сви слојеви побожног народа српског пз свију крајева наше јуначке Херцеговине радосно и одушевљено брзојавима поздравише новог владику свога, на које се поздраве он сваком посебно писмено захвалио. И сва готово штампа српска поздравила је симпатично избор Зимоњићев као сретан и спасоносан за нашу цркву и као једини спас, да се избавимо досадашњих трзавица, које нам сметају, да и ми на црквеном пољу корачимо напријед. Послије иовратка из Беча гдје је прописану присегу у руке Његовог ц и кр. ап. Величанства положио, брзојавно извјестио је на Спасовдан вдост. госп. Зимоњић мостарску Консисторију, да ће се његово посвећење и устоличење обавити у Мостару трећи дан Духова, што је Консисторија окружницом одмах саопштила свему свештенству и срп. прав. цркв.-школ. општинама у митрополији херцеговачкој. Одмах за тим настале су у Мостару припреме за цијелу свечаност. Образован је нарочити одбор, у ком бијаху 15 лица : Патрикије Поповић, конс. савјет., Теодор Говедарица, конс. савј., Јован Протић, гимнас. катихета, Симо Мандић, влад. повјереник за управу српске општине, Саво Вученовић, управитељ српских основних школа, Лазар Милићевић, Гисто Круљ, Гисто Кнежић, Павле Мрав, Ђорђе Билић, Михо Бјелобрк, Гисто Павић, Јово Банић, Велимир Оборина и Михо Петковић. Гаспоред, кога овдје износимо, бијаше лијеп и обилат. ЗРасиоред о свечанош дочеку, посвећењу и интронисацији високодостојног господина Петра Зимоњића, Митр ополита Захумско-Херцеговачког. Субота, 24. маја (6. јуна). 1. Високодоетојни Господин Петар ЗимоњиЛ са Н>. Н>. Високопреосвештенствима АЕ. Митроиолитима Дабро-босанским Вдостојним Господином Николајем, Зворничко-тузлаксквм Вдостојним Господином Гриеоријем и Бањалучко-бихаћким Вдостојним Госиодином Евгенијем долази у Мостар, у суботу, 24. маја (6. јуна), жељезничким возом у 3 сахата и 25 минута послије подне.

/ ^