Источник

Бр. 10. и 11.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 167

цркве, који те позивље и поставља за чувара гроба светитеља Саве,- за владику и првосвештеника јуначне Херцеговине, драгог завичаја твога, постојбине, коју половица Српства с поносом својом славном колијевком зове; домовином нашег красног језика српског; огњиштем јуначком крвљу по сто пута преливеним, око Кога су се гријали и челичили вјековни заточници св. вјере и слободе људске. Па кад то све знадеш ти, а знамо и ми сви, онда ће муке и борбе у том звању твоме бити теби права наслада душевна, снага духа и једрина срца, права дворба и угодба Богу, светој цркви и отачбини нашој. Са таквим мислима и осјећајима предајем ја теби, високопреосвештени брате, испред врховног пастиреначалника нашег жезал архијерејски. Нека процвјета жезал твој, као жезал Аронов снажним словом проповиједи и науке твоје> течевинама и успјесима благословеиог архипастирског рада твога. По .ИОфк ТКОА Н 1ШЧЛ оу Гогподл, [ОТКОр1ШГи> ШЕО И 3!,!1 ,И0 (Пс. Ј 20, 2).« Литургија је почела тачно у 8 сати, а свршена у При крају литургије отишла је у колима нарочита депутација у хотел »Неретву« по Царског Комесара. У њој бијаху: Патрикије Поповић, конс. савјетник из Мостара, Христифор Милутиновић, настојатељ ман. Житомислића, прота Дим. Јовановић из Калиновика, Лазар Миличевић, Ристо Круљ и Павле Мрав, грађани мостарски. Од стране депутације Његову Преузвишеност барона Апела поздравио је савјетник Поповић са неколико одабраних ријечи и позвао га, да као царски изасланик интронисацији у цркви присуствује. Њег. Преузвишеност захвалио се на поздраву и позиву, те је у пратњи генералитета, часничког збора и депутације уз ексорту хусарске ескадроне, грување топова и звонење звона у четверопрежним кочијама довезао се до Суходолине, а отале на коњу приспио је пред цркву, гдје га је чекао почасни баталион војске са пуковнијском заставом и музиком. Главне улице, којима се возио Царски Комесар бјеху пуне свијета, а од радње браће Косјерина до Суходолине омладина из свијех државнијех мостарскијех школа стајаше у шпалиру и поздрављаше Њег. Преузвишеност. У порти црквеној чекаху прваци чиновничког и грађанског сталежа у парадним униформама, а на главним западним црквеним вратима чекали су преузвишеног Царског Комесара 4 Митрополита са свештенством у орнату. Његова Екселенција примивши прописани рапорт од заповиједајућег пуковника Буковића, уз звуке царске химне, прегледа војску и упути се праћена сјајном свитом у цркву. На уласку целива часни крст у ругди новопосвећеног Митрополита Зимоњића и по том је допраћен до амвона у нарочити нресто, што је с лијеве према архијерејском. Ва вријеме службе и иншталације средином цркве, од западних врата до амвона у красном шпалиру стајале су у бијелом одијелу 24 Српкиње, ученице из државне више дјевојачке школе. Ред и држање ових дјевојчица за иуна З 1 /^ сата био је за највећу похвалу, што служи на част школској управи. Покрај тога за вријеме ингпталације ове су дјевојчице с једне и друге стране држале читав ланац од свјежег цвијећа. До Царског Комесара стојалп су двојица чиновника земаљске владе те је од ових г. барон Рајачић, на добивени знак, најнрије на њемачком, а за тим на српском језику прочнтао високи отпис којим се поглавар земље именује Царским Комесаром за ову свечаност. За тим је гласно прочитао превишњу царску диплому за новог Митрополита. Диплома је прекрасно израђена и ћирилицом написано, а ћирилским својеручним потписом Његовог Величанства провиђена гласи овака:

, /"