Источник

у* Стр. 172

ИСТОЧНИК

Бр. 10. и 11.

очима своје појединачне интересе. Док је папа задобио био ћесара и Шпанију, хотјећи при том увући у савез Пољску и Русију, дотле млетачка република, бојећи се превласти Шпаније у Италији и на јадранском мору, гледа да онемогући сваку акцију на Балкану. Но патр. Јован тражн наслона на Аустрију, која је у тај мах била у рату с Турском. Наде патријарха и српских првака нису се гасиле све дотле, док Аустрија не склопи Житваторошки мир са Турском 1606. Напуштени на тој страни, обратише се српски прваци са патријархом на челу Шпанији, не би ли их оданде сунце огријало. Но са запада стизаху само пуста обећања и ништа више. Патријарх се на то стаде наслањатп на војводу савојскога Карла Еманујла, написавши му 1608. писмо, назначивши му са првацима услове, под којим га примају за владара. Колико је патр. .Тован ревносно бдио над православљем види се јасно из тога писма, погато је као прву погодбу ставио : поштовање вјере православне од стране западњака. Но и преговори са војводом савојским не уродише добрим плодом. Он је непрестано чекао да Хришћани скоче на оружје, а ови су опет тражили видљиве помоћи, па да отпочну акцију. Било је до душе појединачних устанака, али они осташе без успјеха, јер су га изводила поједина српска и арбанашка племена. Идеја опћега ослобођења јоште не бјеше сагорјела, а запад поред обећања није био у стању пружити фактичке помоћи. То би у кратко била садржина занимљиве Томићеве књиге, у којој је тако лијепо приказан рад српскога јерарха крајем XVI. и поч. ХУП. вијека. Р~ћ. -> I Кратак преглед црквено-школског и просвјетног ткивота. У овоземној цркви. Испити на богословском училишту у Рел.епу. Завршип испити на српскоправославном богословском училишту у Рељеву, отпочели су 2./15. јуна а довршени су дана 6./19. јуна о. г. Испитима предсједавао је у отсуству Његова Високопреосвећенства АЕ. и Митрополита госп. Николаја впреч. госп. протопресвитер и ректор богословског училишта Милош ЛалиК, а од стране високе земаљске владе присуствовао је редовно благородни госп. Александер барон РајачиК-Брињски. Дана нак 7./20. јуна о. г. обављено је у св. храму благодареније, коме је присуствовало и Његово Високопреосвећенство Митрополит захумско-херцеговачки госп. Иетар Зимоњи%. Истога дана у подне приспјели су у завод и Њихова Високопреосвећенства гг. Архијереји: АЕ и Митрополит Дабро-босански госп. Николај и Митрополит Бањалучкобихаћки госп. Евгеније. Послије благодаренија држао је питомцима опроштајни говор ученик IV. раз. г. Ристо БакајлиЛ, а по том су питомцима раздате дипломе и свједочбе. На завршетку сходним ријечима поучило је Његово Високопреосвећенство Митрополит захумско-херцеговачки госп. Петар Зимоњи% како питомце, који сасвим напуштају овај завод, тако и оне, који ће се након двомјесечног одмора поново у завод повратити.