Источник

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 201

Туга светога Јеврема, при спој дубљини, није била туга какве год сумње, сузе његове долажаху од срца, пунога љубави према Господу, и наде на Спасител>а. Сузе његове бјеху сузе слаткога осјећаја. С тога је, како говори св. Григорије, лице Јевремово цвало и гјало радошћу, кад год се поток суз& лио из његових очију. Ето такове спасоносне плодове доноси нам истинито покајање! Заиста, оно нас чисти од погубнога отрова грјеховнога, који је проникао сву нашу природу. — Јован П етрОВИ*, „Дејжов. Е*кдо«и." протопресвитер и кр. проф. у Загребу.

Из пастирске ираксе. Може ли свештеник у крајњој нужди и без епитрахиља исповиједати? Сагласно са црквеним уставом обвезан је свештеник да у епитрахиљу исповиједа. Но нбждм рлди и законВ прелгкнени вмкает к" вели апостол. На то начело се позивају неки свештеници кад им ваља кога од цркве далеко, н. пр. на путу исповиједати, пријети оиасност, да би лице које тајии покајања приступит жели, за вријеме док би се до епитрахиља дошло умријети могло. У Русији се неки свештеници у таком случају тијем испомажу, што скину појас и метну га око врата као епитрахиљ свезавши му крајеве на два три мјеста. Књига Руководство дпа смски\ г к пастир«и не налази у тој нракси ништа грешнога, примјећује ииак, да се на ту сврху употребљанп појас не може више као обичан дио свештеничког ванцрквеног одијела употријебити, са разлога, што се по правилу црквеном никаква ствар, која је у богослужбену сврху употријебљена, не смије се у обичним животним ванцрквеним приликама употријебити. Но у крајнии случајевима може се исповиједати чак и без импровизираног епитрахиља, јер н. пр. у требнику Петра Могиле (В. о поклаиЈи стр. 342.) стоји да је свештеник обвезан тајну исповиједи у епитрахиљу, па шта више: „колшЈА же ради е <а чести длже и в^к фблони" обавити али му је у крајњој нужди дозвољено свештену радњу и „кро.и-к си ^ г к окои\ к скл» ш,жнк1\"1? одеждт ^" обавити. Требник Петра Могиле нема додуше канонске важности, но нема спора, да се обзиром на крајњу потребу (а та је само смртна опасност и апсолутна немогућност пабавке епитрахиља) може по њему поступити, као што је у крајаој нужди дозвољено и тајну крштења и без епитрахиља, тога видљивога знака благодати свештенства обавити. По себи се разумије, да сваки свештеник има такви случај своме дијецезану накнадно пријавити.

/