Источник

И С Т 0 ч н и к

Бр. 17.

славолук, на коме се лепршаху двије заставе: српска и царска. II на овом мјесту поздравио је г. митрополита мјесни парох о. Јован, те послије подужег отпоздрава крену Његово Високопреосвештенство право у цркву, гдје је прегледао храм и олтар. Обукавши се архијереј у одјејаније, приступи самом освећењу храма и то по правилнику цариградске цркве. За свештенством, које је лагано пјевало односне стихире освећења, ступало је Његово Високопреосвештенство г. Митрополит Евгеније носећи врх чела на дискосу св. мошти у наоколо цркве, те послије трикратног опхода око цркве и читања прописаних апостола и јеванђеља и послије довршеног односног правила, отворила су се западна врата црквена и г. Митрополит ступи у цркву и положи свете мошти у нарочито за то ископано мјесто у подножју часне трапезе. која послије тога буде омивена и мнропомазана, и ликовима четворице јеванђелиста на четири ћошка украшена односно по пропису обучена. Кад је и високопречасни г. прота Вукосав Мачкић св. миром помазао зидине храма на све четири стране, а Његово Високопреосвештенство окадило народ са царских двери, која су за вријеме цијелог овога чинодјејства затворена бнла, — завршен је овај свети чин отпустом; а затим одмах послије кратке тихе молитве отпочета је божанствена архијерејска литургија за вријеме које појало је српско-православно црквено пјевачко друштво »Јединство« из Бањалуке. Јектенија и у опште све пјесме на литургији отпјевало је и извело не може бити боље и вјештије, што омладини бањалучкој, а понаособ њеном хоровођи госп. Ксенофону Зити, само на похвалу послужити може. Свету литурђију са Његовим Високопреосвештенством служили су гг. проте: хаџи Миле Попадић из Кључа, Вукосав Мачкић из Ратково-стражице I. и Симеун Чулић парох из Густовара н још пет свештеника, Стојан Тркуљић, парох из Ступна — Језера, Ђорђо Мачкић, парох из Подрашнице, Марко Гаковић, парох из Тумна и Ђорђо Кондић, парох Санички. На овој литургији благоизвољело је Његово Високопреосвештенство госп. Евгеније рукоположити свршеног богослова рељевског, Душана Школника родом из Штрбаца — за ђакона. При свршетку свете литургије, послије заамвоне моиитве изговорио је високопреосвештени Господин Митрополиг красну бесједу, пуну очинске поуке, истакнувши важност цркве, као куће божије, а матере наше. Послије изговорене проповиједи приступао је народ, да прими архијерејски благослов и нафору. Колико је иарода било, може се видјети већ и отуда, што је Његово Високопреосвештенство скоро читав сахат нафору дијелило. Тек у 3 / 4 на 2 послије подне иостављен бјеше ручак под ладњацима пред црквом, на ком је било са члановима пјевачког друштва преко 60 особа. Прву здравицу при обједу здравио је Високопреосвештени г. Евгеније Њег. ц. и ап. краљ. Величанству, на што је пјевачка дружина отпјевала: »Многаја љета«. За тим је здравио поглавити господин котарски управитељ Иван Форкапић српском народу новосаграђене цркве као и њеном свештенику Јовану Лазичићу, истакавпш: труд, пожртвовање и слогу док се је црква подигла. Здравица је пропраћена са бурним узвицима »Живио!« Знатна је још здравица младог свештеника Ђорђа Мачкића из Подрашнице, подигнута у здравље и нанредак пјевачке дружине »Јединства«. Послије обједа у 4 сата опростио се са Лусићанима г. Митрополит и про-