Источник

Вр. 17.

ИСТОЧНИК

Стр. 259

духовни раст изражава у постепеном умножавању производа уображења, који обухватају собом и спољашњу природу са разних њених страна, и властити прошли народни живот. — У томе периоду живота народ још не тражи унутрашње свезе догађаја у својој историји и не сјећа се тачно дјела појединих лица, која су учинила неку особиту услугу друштву. У то вријеме народ још не зна ни граница онога, што је човјек кадар и што није кадар; с тога слободно преноси на прошло вријеме свога живота или веже за ово или оно лице свога прошлога живота. о коме се сачувала успомена тек по имену, или за сасвим измишљено лице, све, што му је у стању казати загријана фантазија. Но чим се у историји народа почне хладно и пажљиво гледати ва живот природе и она се тачно почне познавати, па се за тим пробуди у народној свијести тежња, да се вијерно сачувају у успомени и за поуку будућим покољењима догађаји прошлога и текућега живота, при чему све више и више излази пред народну свијест одлична црта, која дијели могуће од немогућега у општем животу свега народа или у дјелима и животу појединих лица, која су оставила дубоки траг у историји народа — кратко да кажем — од онога времена, од како наступа историјски живот народа, творачка продуктивност мита све више и више слаби и на пошљетку са свим престаје! — Но то није још све! Све, што су митоси створили, у то се постепено све мање вјерује и губи свој чар пред народом, постепено се разилазп и за тим сасвим ишчезава у народиој свијести; на мјесто измишљотине забавне али лажне појезије сад код народа добива цијену строга фактичност, хладна н сувопарна проза, која тачно преставља људски живот. Истина н у историчком периоду живота свакога народа са именом великих лица скопчавају се разне измишљотине у облику појединих епизода из њихове историје или у форми анегдота о ма каквим незнатним поступцима, који поражавају силом свога смисла или необичним присуством духа, или о ма каквим оштроумним фразама њиховијем и т. сл. Но уиоредо са тим измишљотинама увијек се чува и тачна њихова историја, особито ако је утврђена литературом, том — по рнјечима још Ливијевим — вијерном чуварицом прошлих дога^аја. У историчком времену народа скаске анегдотскога или митолошкога карактера о разним великим личностима или знамечитим догађајима прошлога времена саме се собом излучују из круга свега истинито историчкога и чине носебау литературу, н ако нијесу лишене високог моралног смисла, одређују се да буду васпитно средство за дјецу, кој 1 су још сродна уображењем тијем причама па се могу њима и згбављати и зг&шмати.

/ / Г