Источник

• , /' Стр. 286

ИСТОЧНИК

бр. 18.

славље. Његова Светост патријарх Георгије одговорио им је, да најприје донесу увјерење, да ће моћи издржавати свећеника, давати му бар 800 круна годишње те и друге приходе, а уједно и да имају цркву, — па ће им се тек онда моћи ријешити њихова молба да буду примљени у митрополију карловачку односно у коју епархију. Изасланици тих унијатских Руса Весиљ Прокон и Максим Плиска били су недавно и лично у Карловцима и донијели затражене обвезнице у погледу издржавања свећеника, те уједно и свједоџбе три стотине и шездесет п једног домаћина, који су законитим путем пријавшш своме унијатском свећенику да иступају из досадашње своје вјероисповијести и хоће да пријеђу у православљеЊ. Светост изјавила је изасланнцима, да ће св. архијерејскн Синод српско-православне цркве узети у претрес њихову молбу и послати им свећеника, који ће их превести у православље. V Србији. Богословпја Св. Саве. У св. Савску Богословију у Биограду пријавило се за упис 150 ђака, од којих је према потреби примљено само 50. У Црној Гори. Нрославе архнландрнта Мнхаила Н. Церовнћа. Придворни архимандрит митрополије на Цетињу високопреподобни отац Михаило Церовип прославио је овога љета 40 годишњицу свештеничке службе своје. Он је син војводе Новице из Тушила, а унук знаменитога проте Милутина Церовића. Из Скопске Митрополије. Оснећење срнске правосланне цркве у Еуманову. Прошлога мјесеца т. г. освећена је на свечан начин новоподигнута црква српска у Куманову. Освећење храма обавио је високопреосвећени Митрополит госп. Фирмилијан уз асистенцију мтгогих свећеника. Православна мисија у Јапану. Нанредовање православља на далеком нехрншћанскол Истоку. О напредовању православне мисије у Јапану доноси евангелички лист „8а1лл-ег М18810118Б1аМ", који у Штутгарту излази ове. пнтересне податке: »када се у Хакодату основао руски конзулат, заузео је Николај Косоткин мјесто при њему као капелан. У јунију 1861. стиже тамо и даде се одмах на изучавање јапанског језика. Убрзо послије неуморна труда, дотјера он дотле, да је могао поједине одломке св. Писма на јапански преводити. Међу урођеницима стече пријатељства; неки већ почеше у њега руски учити, међу осталима и један будистички свећеник, који иначе бнјаше заклети непријатељ хришћанства. Ва кратко вријеме увјери га Николај о истинитости н спасоносности Христове вјере, те он постаде реван сатруДник свог духовног оца. Када Николај 1869. год. посјети своју домовину, учинише његова саопћења о његовој мисији трајан упечатак. Он би произведен за архимандрита, а његову мисију у Јапану признаде св. Синод за официјелно дјело православне цркве. Год. 1871. поврати се у Јапан и настани се у Токију. Потчињени му бјеху неколико руских монаха н један псаломшчик. Сада отпоче зидање православних капела; безброј народа поче се кргатавати. Један гакотски проповједннк, који тада Јапаном путоваше, пише: На челу руске мисије стоји у Токију човјек необично