Источник

ЗА ДРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕП1ТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVII. Сарајево, 15. октобра 1903. Бр. 19. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: синђел ИУ1АРИ0Н РАДОНИЋ, професор богословије.

ЗБАНИЧНО. Српско-православна митропол. Консисторија Бањалучко-бнхаћка. Број 1505. ех 1903, Свима протопрезвитерским а путем ових и свима парохијским звањима! Пригодом прегледа матичних књига подручних парохијских звања, а и из овамо разним поводима достављених извода из матица ро^ених истих парохијских звања опазило се је, да подручно свегатенство уписује погрјешно незакониту односно ванбрачно рођену дјецу у матице рођених односно крштених. Да би се у будуће стало на пут таковим погрјешним уписима у споменутим протоколпма, обавјешћује се прије свега подручно свештенство о томе, да незаконито дијете не носи презиме свог незаконнтог оца него само презиме своје матере, да је с тога забрањено уписивати у матицу рођених у рубрици: „ и,иа кцктној " презиме природног оца дјетињег, којег презимена и не тражи натиис дотичее рубрике, која иште, да се упише само име, које је дјете дотично ири крштењу добило. У рубрици „отеи/к" с додатком „прнроднмн" може се уписати име и презиме природног (незаконитог) оца само у оном случају ако је природни отац свештенику пред кумом или пред друга два вјеродостојна свједока признао, да је односно дијете његово и да он привољује на то, да се у матици рођених упише он као природни отац дотичног дјетета, о којој изјави односно признању