Источник

Бр. 20.

ИСТОЧНИК

Стр. 309

ности са охолошћу, љубави са презирањем. — Како бескрајно високо над овом сликом стоји јеванђеоска слика Искупитеља свијета! Имајући сву осјетљивост људскога срца за жалосг и муке, које је од непријатеља трпио, Он у часовима највећих мука не усиљава се на неприродно мучање (ћутање), него гласно зазивље: „Боже мој, Боже мој, за што си Ме оставио?!' 1 Но у исто вријеме у бескрајњој љубави према свима грјешницима, дакле и према својим непријатељима, Он — не са презирањем и одвратношћу од њих, него са саучешћем и жалећи их — моли Оца Свога: „Оче, опр јсти им , јер не знају шта чине"! Много се прије, него ли у незнабоштву, може очекивати, да је поетојала барем идеална престава о светом или савршеном човјеку на терену старозавјетнога јудејств,!, гђе је већ духовност и јединство Божанства било најповољнији услов за стварање идеја о људској светости. И занста у пророштву Исаије пророка (53. гл.) налазимо узвишену слику светости у лицу слуге Јеховина! Но прво, ова слика има на себи одвећ опште и неодређене црге, које нам не дају јасне преставе о њој; друго она као у опште сва месијанска пророштва старога завјета, има на себи национални и пролазни колорит и нема у себи ни близу доста елемената за стварање потпуно живе, јасно и потанко нацртане слике Христове, какву имамо у јеванђељима. Ставимо сад питање: како би могли ученици Христови или у опште прво хришћанско друштво створити ову чудесчу, беспримјерну по узвишености и савршенству јеванђеоску слику Христову, да она није била проста фотографија или тачни опис фактички историчкога лица Роспода Христа? Да се не може ни помислити, да би ова слика Христова била слободни појетични продукт, показује ниски са људскога гледишта ступањ образовања, на коме су стајали ученици и у опште први пошљедоватељи Христови. То су били људи прости, необразовани, неуки, већином без икаквог жара фантазије, који су гледали најздравијим хладнокрвним и тако рећи прозајичким очима на религиозно-моралне истине. С тога им не би могло ни на ум пасти, да самовољно или слободио створе идеалну слику Христову, да измисле такав тип ЕБегов, какав би морао бити и кнкав је заиста и био. — Но ако би они, претпоставимо немогуће, и могли били доћи на мисао, да тако шго створе, то очевидно са овако оскудном готовином средстава, какву су имали у свом духу, не би апсолутно били у стању, да створе ишта више од онога, што налазимо у најбољим обрасцима класичне старине Ме^у тим и сами критичари признају, да не могу ничега сличнога јеваиЈ>ео-