Источник

Стр. 324

ИСТОЧНИК

Бр. 21.

Син богатих и побожних родитеља, васпитан у правом хришћанском духу и православној вјери, украшен врлинама, а зап<>јен побожношћу бијаше св. Никола још од ране младости красан и лијеп примјер за све своје другове. — Свако је дјело започињао с молитвом, а свако опет свршавао с молитвом, и ни једне нрилике није пропуштао, а да се Вогу не помоли, да у цркву не дође и да на богослужењу не присуствује. Далеко је та мисао била од њега, да је прече забавити се ма каквим било послом, него ли похитати у св. храм на глас клепала Такав у молитви, а какав у посту? Ништа мањи, ништа блажи, ништа слабији! Та доста је да знамо, да није хтио ни да сису посб мајке своје као дјетешце, ако би само освануо петак или српједа или ма какав посни дан. Послушајте, браћо, и добро чујте! Као дијете такав је био, а какав је тек био онда, кад је већ одрастао, када је сам могао потпуно схватити, шта је пост, какав је његов значај и колико је потребан! За нас је то данас чудновато, нама је то невјероватно. И многим другим врлинама бијаше урешена душа и оплемењено срце св. Николе, те га уздизаху над обичнии људима. Но украс свему бијаше његово добро срце —- он бијаше милостиве руке. Утрти сузу сиротињску бијаше му најмилије дјело и највеће задовољство. Још од ране младости одликовао се он тим, јер сав новац, што би добивао од богате родбине своје, дијелио је сиромашним друговима својим и у том је уживао. Играчке и шекериће — те најмилије дјетиње забаве никад није куповао, јер за то није имао новаца, и ако их је за то баш и добивао! Дијелио је милостињу, али не да га славе и да му се клањају, него да помогне невољницима. Гдје је год могао, помагао је, али је то чинио по ријечима Господа Исуса Христа: „да не оук^стк шВнцл ткоа , что ткоритт* десницл ткоа ' 4 (Мат. VI. 3). — Земаљскога блага није желио, није га гомилао, јер је то било за њега ништавно и малено. Велико имање своје, што је остало иза родитеља, раздијелио је све и тим многу сузу сиротињску утро! Добро се он сјећао ријнчи Христових и дубоко их носио у срцу своме: „Њ скрнканте с(В'к сокровиш,^ на з .или, нд-кжс червк и тла т / жтт *, н ид^же тдти, по ^копнвагстт!. и крлдВтт* (Мат. VI. 19), те је гледао, да што више стече блага небеснога, да што више обогати душу своју и срце своје, што је трајно непропадљиво и вјечито. Чинио је милостињу, али је желио да свако добро дјело његово остане сакривено, у тајности! — Богати трговац злим случајем од