Источник

Стр. 348

ИСТОЧНИК

Бр. 22.

лично међу православнијем народом и у православној земљи обавијестио о уређењу и науци православне цркве. Уважени старина ршје дошао у Русију као путник само и по својој личној жељи. него је он дошао као члан нарочитог комитета за међуцрквене односе, који је комитет заснован у американској егшскопалној цркви, а цијељ је његова доласка, да покрене питање о узајамном односу право" славне и американске цркве, како би се доцније подигло питање о зближењу, а може бити и о потпуном јединству црквеном. Прије свог доласка епископ Графтон послао је петроградском митрополиту високопреосвећеном госп. Антонију писмо, у коме. у кратким потезима, износи особине американске цркве, приложивши уз то и неколико књига богословског садржаја, у којима се мање или више потанко излаже сувремено стање и учење те цркве. Сада пак, лично предао је митрополиту формалну грамату од свога првенствујућег епископа и писмо, којим га предсједник комитета за међуцрквене односе препоручује. Осим тога, он је лично предао митрополиту и једну своју записку, у којој подробније него ирије развија своје погледе на узајамне односе ове двије цркве. На ту записку митрополит је забиљежио ову резолуцију: »Молим преосвештеног ректора Академије, да нареди, да се ова записка штампа у >Црквеном Вјеснику,« како би се тијем обратила пажња нашијех научењака — богослова на изнесене у њој тачке.« Таквијем начином ова ствар већ је тијем добила опште црквени карактер. Ректор Академије, епископ Сергије, извршујући митрополитов налог и пишући о томе, узвикује: »у добри час«! па наставља даље: »Разумије се, не треба маштати о томе, да ће се Америка тако лако и тако брзо у вјерском погледу препородити и с нама ујединити. 0 лакоћи тога не помишља ни високопоштовани Графтон. Сувише смо много живјели одвојено, да би се могли тако брзо међусобно разумјети... Али пријатељи тога уједињења наћи ће велики успјех и у томе, ако ми заједнички ујаснимо себи, на каквом би темељу то уједињење могуће било. Биће времена, ојачаће васеленски дух у њедрима американске цркве и побједити све друге струје у њој, а тада ће и иут на исток бити за њу неопходан. Према томе> неће бити сувишне ни оне мрвице труда, што их сваки од нас поднесе са своје стране око спремања тога пута«. Поштовани американски гости били су најсимпатичније дочекани у свим круговима, како у Петрограду, тако и у Москви. Али најсвечанији дочек био им је приређен у Петроградској Духовној Академији. 8. октобра американски су гости отпутовали, очарани дочеком и однесавпш најљепше успомене из Русије. X 1 . ј

Читула.

15./28. новембра о. г. у суботу, у 5'/ г сати послије подне након дужег и тешког боловања преминуо је у мостарској опћинској болници Христифор Милутиновић. нистојатељ манасшира ЖитомислиДа у 60години живота а 40-ој свештено-монашке службе.