Источник

Стр. 350

ИСТОЧНИК

Бр. 22.

нашла. Шта може мудра, вриједна и поштена управа учинити види се по оном^ што је у манастиру урађено за 14 мјесеци. а колико би тек урадио, да је дуже управљао! — Њему се највише има захвалити, што се српско-православна осн. школа на Тријебњу крај све сиромаштине околних сељана од год. 1883. још и данас држи. Такође је његова највиша заслуга, што се у ман. парохији »Благају« г. 1893. и 1894. подигла красна и велика црква, којој по селима у Херцеговини нема равне. Но, највише је радио и привриједио за манастир Житомислић и тамошњу српску школу, а труд његов са похвалом спомињу сви српски и страни писци, који су од г. 1864. до данас ман. Житомислић и његове старине описивали Он им је и давао највитпе грађе и података за описе, јер је он из прошлости манастира знао много и лијепо причати. Био је врло даровит, бистар и начитан^ а највише су га занимале ствари историјске и археолошке. Кад би из ове струке говорио, милина га је било слушати. Са скромности своје није се никад истицао у јавности, али је пажљиво пратио све важније појаве у Српству и сваку је корисну установу српску по могућности радо помагао и у народу ширио. У раду је био савјестан, тачан и истрајан а у понашању смирен, побожан и"достојанствен, да за примјер свештенству може бити. Лака му земља и вјечан спомен у народу српском, за који је 40 година неуморно радио! Бог да му душу прости! 1./14. новембра о. г. у ман. Завали преселио се у вјечност јеромонах Теофан Рудан, администратор парохије Горњег Храсна, у столачком протопопијату. Покојник је рођен у Банчићима 1870. Замонашен је у манастиру Завали 1. децембра 1891. Рукоположен је у Мостару 6. и 8. децембра 1891. и додијељен браству ман. Завале. Од 1. јануара 1896. до 30. маја 1898. био је привр. управитељ у ман. Завали; од 30. маја 1898. до смрти служио је на парохији у Г. Храсну. Његовим трудом и заузимањем подигнуте су врло лијепе цркве на Мишљену и у Г. Храсну. У послу је био реван и одважаи а у понашању добар са чега је у народу био омиљен. Сахрањен је уз велико саучешће браства ман. Завале и околних свештеника и народа, 2. новембра о. г. на манастирском гробљу у Завали. Бог му души дао рајско насеље, и вјечан му спомен међу нама!

Званични огласи. Српско православна митропол. Консисторија Бањалучко-бихаћка. 2—3. 1ЕЗ д и к: а, тг. Позива се овијем Томица удата Јагарац рођ. Грумић из Ножићкос-, котар Прњавор, сада непознатог боравишта, против које је супруг јој Остоја Јагарац из Ножићког, палазећи се иривремено у Креки, котар Доња Тузла, подиио код овог духоваог суда бракоразводну молбу, да у року од шест мјесеци, рачунајући од првог уврштења овог едикта