Источник

Стр. 344

ИСТОЧНИК

Бр. 22

Ванредно је живо описао Силвестар буру на мору, када 1. септембра напловише на отворену пучину, оставивши Атонску гору. »Ол^ћ негцаст1л нашего, воста вел'ш бура вђ мори, ол^ћ през-ћлнаго страха и ужаснаго слшшашл. Мармери, (лађари) начаша ужасно викати и дважди покушашасл савити платна и не возмогоша от силнаго морскаго волнешл. КорабЂ превраш;аетсн, в-ћтрила превалготслСтрашно лупаше и ужаснвш звукх! Нас всћх затвориша у ср&днему кату аки во гробчћ. Тон ногци таков'|и страхт. и трепет-к да уже и жити влш;ше не надћлхомсл и. мнихомћ да тои корабг гроб -к нам% будет^. 0 тншкаго вопла и плача неуг&шнаго! И паки мармери покушашесл и помошт Бож1его скупише в-бтрила, точ ш малое платно оставиша, и вдавшесн волнам^ морским^.« С великом муком доспјеше напш путници 10. септембра до узине дарданелске, одакле су у то вријеме излијетале гусарске барке, нападајући на трговачке бродове. Спустивши се према југу, минуше поред старе Троје, што писац нарочито истиче. Но иутовање је слабо одмицало напријед, јер је сваки час овладала »бонаца« која је сметала даљему напретку. 6. октобра премјестише се путници из.напуљске галије у мљетачку те стигоше у Јафу 9. октобра, путујући по мору 45 дана. 14. октобра напокон стигоше наше хаџије у Јерусалим у друштву са 800 осталих поклоника, путујући тако у Свету земљу пуна три мјесеца дана. Други и опсежнији дио путописа садржи опис Свете земље до у најмање детаље. Нашега побожнога писца прожима топло осјећање побожности ходећи кроз оне крајеве, гдје се одигравали призори из живота Спасова. Водећи марљиво биљешке и описујући храмове и светиње Свете земље показао је јеромонах Силвестар лијепо познавање Светога писма, а сјем тога опажа се код њега и и прилична способност да маркира заносно шаренило далекога Истока. Од особита је интереса Силвестров опис обреда и богослужења страсне и свијетле неђеље. Далеко би одвело када бисмо детаљније износили садржину овога дијела путописа. За оцјену оригиналности Силвестрова описа Свете земље ваљало би проучити стране савремене путописе, те би се могло видјети колико вриједи овај рад Силвестров. Но ја бих на први поглед рекао да је Силвестар, пишући опис Свете земље, слабо имао каквих помоћних средстава, него се поглавито наслањао на своје биљешке и на своје знање Светога Писма. Споменућу јоште да Силвестар није довршио овај путопис, те се не може знати када су и да ли се наше хаџије сретно врнули дома. Када буде довршен »Опис српских фрушкогорских манастира 1753. год.« впреч. протојереја Д. Руварца, може бити да ће се наћи каквих података о нашим путницима у опису манастира Раковца*). Р—К.

*) Добротом впреч. г. проте Д. Руварца добисмо ове под,атке о овам хаџијама : Хаџи Силвесшар ПошвиИ јеромонах, родио се у Араду око год. 1700. Учио се код проте Петра у Ара^у и неко вријемв био свећеником арадским. Рукоположен је за ђакона 23. априла 1718. год од Арадског епископа Јоаникија, а истим и запоаљен исте године. — Хаџи Јоасаф РадуловиЛ родио се у Угро-Влатпкој у Бредичу око 1714. године. Учио се у Римнику, а закалуђерио се у Раковцу 23. априла 1733. Зађаконио се 3. маја у Беочину митрополитом Вићентијем Јовановићем. Год. 1733. 16. августа запопљен је епископом хорватским Симеоном Филиповићем у Раковцу. — Силвесшар је постављен године 1753. за намјесника, а Јоасаф за тииикара и магистера. Јоаникије намјесник, монах ; умро је 1750, године марта 7. у Раковцу. Из „Описа манастира Раковца 1753. године". Пр. Ур.