Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 357

сумње је нестало и муж је био убијеђан, зато анђео отворено бесједи с Јосифом (св. Јов. Златоуст бесједа на ев. Мат. ч. I. стр. 147), а ријечју: бјежи — показује на то, да се од блиске опасности мора спасавати брзим бјегством. »Мјестом прибјежишта св. породице био је изабран Египат за то, што ова земља од давнина није била за Палестину туђа. У Египту се скривао Јеровоам, спасавајући свој живот (Ш. цар. XI. 40); а овамо се при првом разорењу Јерусалима удаљила множина Јудеја разног звања и узраста (IV. Цар. XXV., 26; ср. Јер. ХЕШ. 7). Ове сеобе се продужише за вријеме Птоломејевића, који бјеху покровитељи дошљака, давајући им разна права и повластице и припуштајући их разним звањима, тако, да су Јудеји могли Египат сматрати својом другом отаџбином« (Л^Пепег ВЉ1. Веа1^. 1847. Вапс1. I. ЗеНе 33; Еванг. исторГа о Бопћ Слов^« Матв^ћевскога стр. 214 и 215). Ст, 14. »Онт^ ж! КОСТЛКТ,, ПОАТ -к отрочд И /ИЛТ [ј )К егш НОЦ11», И ижд! КО 6 г 1' П!Т 11. А он устав узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.« И ево, Јосиф, послушан вољи Божјој, спрема се ноћу у Египат — ноћу дијелом за то, што је дању на Истоку при тамошњој врућини било врло тешко путовати особито за дијете, које се недавно родило, дијелом за то, да би лакше избјегао гоњења (Толк. еванг. ен. Михаила кн. I. изд. 1897. Клетљ стр. 41). Тако рано почиње страдати за нас наш Спаситељ. Тако га рано гоне! — Још је дијете — ушљед пакости Ирбдове је приоиљен да бјежи из земље свога рођења у земљу туђу. Но зашто Господ и творац свију бјежи од гоњења презрене твари? Зашто својим свемогућством не казни рђавога цара? Овђе се скрива тајна дубокога понижења И. Христова ради нашега спасења. Он је дошао не да казни злочинце но да спасе грјешнике. Узевгпи на себе човјечју природу узео је и све његове слабости осим гријеха. У стању свога понижења одбацио је употребу божанске власти и силе: зато га и видимо овђе, да се као обично дијете бјегством спасава од опасности, која му је пријетила. Осим тога боравак његов у Египту није остао бесплода, као што примјећује св. Златоуст. У овом предјелу, у коме је господовало сујевјерје и многобоштво више него у свима осталим крајевима земаљским, положио је он основ оној вјери и побожности, којом су касније засвјетлшш велики Антонији, Макарији, Атанасији и други безбродни светитељи. Боравак превјечнога дјетета тамо било је јављање, да ће некад пустиње египатске постати прибјежиште многих пустињака, који су у тијелу проводили анђелски живот. Ст. 15. »И Т(4/ИМ ДО Оул1!рТК1А ИрОДОКд: ДД !е8д( Т1А јНЧЖНО! Ш ГоЈПОДД ПрОрОКОЖ -к ГИЛГО.ИОЦЈНЖТ, : Ш 6г1 'ПТ(1 КОЗЗКЛ^-ћ 1МНИ ,110!Г0. И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Египта дозвах сина мога.« Ријечи ове узете су из књиге пророка Осије и односе се, као што се види из свезе ријечи нарочито на извођење народа израиљскога из Египта при Мојсеју, а сином Божјим назива се нарочито цио народ, Богом избрани и ослобођени од ропства египатскога, као што је овим именом назван од самога Бога и пред извођењем његовим из Египта (Изл. IV., 22); на Христа се пак односе ове ријечи у смислу' преносном, пошто је народ јеврејски, који је назван сином Божјим првородним по избрању своме из средине других народа за особити народ Божји, био праобраз истинитога првороднога и јединороднога сина Божја Господа И. Христа, а зато је и извођење његово из Египта било праобразом позивања И. Христа из

/ /