Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 359

да Ирод није побио само дјецу, шго се родила, него је тада морао издати и налог, да се побију до извјесног времена и дјеца, која ће се родити. Приговор, што је побудило Јосифа и Марију, да тако дуго остану у Витлејему, не може имати особито значење. Св. јев. Лука говори. да су отишли тамо због свеопћег пописа 1 ). Таки попис није се могао у то вријеме брзо свршити тим прије, што по ријечима св. јеванђелиста осим савремених становника, бијаше обвезан, да се свако јави у свој родни град, па ма гђе он живио и тамо да се запише — «тт:оурасреа9а'.. Прост запис, ма гдје и ма на чем то било, грчки се означавао ријечју: урасрт,, а ријеч блоурхуђ има у неколико друго значење, значење нацрта, списка, копије. Отуда закључак: свако се морао не само записати, но и узети копију са записом, у противном случају морао је поново ићи у свој родни град. Све је ово могло закаснити, особито у тадање вријеме, ток дјела. У осталом, ако се прва појава звијезде на истоку не стави на вријеме рођења, него на вријеме зачећа Спаситељева, то се двогодишњи рок боравка свете породице у Витлејему скраћује на девет мјесеци, а да је прва појава њена заиста падала заједно у вријеме зачећа, а не рођења И. Христова, за таку претпоставку има неке основе. Почевши своју повјест о рођењу Христовом ријечима: »А рођење Исуса Христа било је овако«, т. ј. при овим приликама, св. јев. Матеј до појаве мудраца у Јерусалиму, одређује три особито важне околности: и то — зачеће

*) У садашње вријеме многи одричу ексистенцију овога пописа. Против естинихости изданог налога о попис} 7 са стране Августове, иозивају се у главном на то, што нико од тадашњих историчара не спомиње о овоме. Но примјери сличнога ћутања код о.тарих историка о разним догађајима нијесу ријетки. У овом случају довољно је указати на го, да нико од историка онога времена тако исто не спомиње о 3 предузетој од Јулија Цезара а од Авгуета довршеној „(^езспрМо ог1з18", у чију пак истинитост нико не сумња. При овом особито не треба заборавити то, да је тај наиме дио историје Дијона Касија — најглавнијега извора за царевање Августово — 55. књига 7 која се управо међу осталим, тиче времена, које х\1и расматрамо, дошла до нас у опће само у одломцима, да и овај одломак та^о наиме гдје се односи на год. 748.—750. има не • достак. На тај начин овај тако названи „ Аг^итеп1:иш. ех зПепШз" у самој ствари нишга не доказује. Снага овога доказа још се већма слаби гаљедећим доказима 11о свједочанству Тацитовом и Светонијевом, Тиверије 1 *е пошље смрти Августове, сагласно његовсм завјештању, читао у сенату од њега саста?л.ен и његовом руком написан „кратак опис цијеле државе" — Бгеу1аг1ит 1;о11из Гтрегп. Састављање овога описа почео је Авгусг још 731. год.; и састављање његово било је могуће само у том случају, ако су имали при руци тачно знање о свима оним тачкама, чији је опис ушао у садржај ћгеУ1агшта. А по овоме може ли се мислити, да није сгојао у најближој евези и Августом издат налог о попис^ васелвене с овим наиме дјелом, које га је као што се види врло јако з шимало ? Да-ље — Тертулијан спомиње, као о опћеиознатом Факту попис, који је за вријеме Августово у Јудеји обавио Сенције Сатурнин (АсК'егзиз Мас. IV. 19). А овај попис пада наиме на годину 744.—745. т. ј. дакле на вријеме не дуго до смрти Иродове. Слична пак извјешћа налазимо у Касијодора и Свида, који се у овом случају оснивају очевидно не само на ријечима Лучиним, него и на ријечима других извора нама сада неиознатих Осим свега овога и^а и других извјегаћа, из којих се види, д! је уопће ствар правилне и једнообразне подјеле и прикупљање пореза било једна од главних брига Августових тако, што је његов налог о попису, који јсванђелист спомиње, био очевидно један од многих мјера, предузетнх у овом облику. Таком понису подлежала је и Јудеја за вријеме управљања њомз Иродом великим. Они, који одричу доставјерност више показаног извјешћа Лучинога гврде, да је Август могао издати заповијест о попису лица у римским провинцијама, које еу етајале под управом својих краљева (ге^ез досп). Но и ова тврдња оснива се на савршено неправилном преетављању дјела, особито у одногаају према Риму била је врло релативна. Познато је. да положај Иродов према римском императору није био бољи од положаја вазала па дакле и налог Августов о попису могао се проетирати и на Јудеју ( Ж изнђ И. Христа, СкворЦова стр. 26).