Источник

Стр. 360

И С Т 0 ч н и к

Бр. 23.

Господње, његово рођење и путовање мудраца њему на поклоњење 1 ). Знајући, да се звијезда јавила на истоку не један пут и сјетив се предања, да је било три мудраца и да су ови мудраци били не прости мудраци, но мудраци владари> мудраци — цареви, — (пс. Т ј ХХГ. 10, 11; Исаија 1 ј Х. 1—6) можемо оваку претпоставку из свега тога да изведемо: у дан зачећа Господња необична звијезда јавила се на истоку први пут и изазвала је код тамошњих мудраца жељу да јој дознају значење. Пошље девет мјесеци иста звијезда јавља се на другом мјесту истока и понова обраћа на себе пажњу тамошњих мудраца. И гле, они се скупљају у једном центруму, који се славио својим научним благом и разрјешују питање о значењу два јављања звијезде у смислу рођења неке необичне личности, пошто је јављање звијезде шљедовало пошље девет мјесеци једно за другим. Но они су морали ријешити још теже питање: ко је овај необични новорођени и гдје се он родио? На ријешење овога питања могли су иосветити много времена и тешко да би га ријешили, да им се није поново показала иста зви.језда и својим кретањем према западу показала им куд треба да иду. Тада се представници трију мјеста, у којима се јавила звијезда по њеном јављању, отправише на пут и по њеном управљању брзо опредјелише, куда и каквом новорођеном цару треба да дођу, пошто они добро знађаху о необичном цару, кога Јудеји очекиваху. Ирод од своје стране тако исто није могао, сагласно опћем вјеровању Јевреја, одрицати могућност појаве у Јудеји необичнога цара и зато је одмах повјеровао у факат јављања на истоку његове звијезде; по објашњењу мудраца, а гледе значења првога и другога јављања звијезде на истоку, он је могао и не повјеровати, зато је и заповједио, да се побију сва дјеца, која су се родила у вријеме њеног (звијезде) јављања први и пошљедњи пут, пошто је појава њена пошљедња, трећи пут са цијељу, да управља мудрацима на њиховом путу већ био несумњиви знак, да се необични цар коме су они ишли да се поклоне, већ родио. Да мудраци нијесу дошли у Јудеју брзо пошље рођења Месијина може се закључити и по неким другим упоређењима. Тако по јеван. Матеју мудраци су нашли Исуса и матер његову већ у кући — гч тгј о ? .х( а; значи дакле, да се већ могла комотније смјестити у Витлејему. Истина под ријечју о ; .уЈ.а може се раз-

*) У јеванђељу Ихмамо двије главне тачке за одређење године рођења И. Христа. а) Вријеме царевања Ирода, оца Архелајева. У јеванђељу Матејевом II. гл. 1 ст. и т. д. и јеванђ. Лучином гл. I. ст. 5. У ова два мјеега очевидно је једино то, да се Христос родио још у вријеме даревања овога Ирода. Ирод пак назван „великим" по свједочанству Ј. Флавија, царевао је 37 годиеа, наиме од 714. до 750. од основања Рима. Задње године је умро осам дана прије пасхе, наскоро поелије помрачења месечева. Но погато је ово помрачење мјесеца по астрономскоме рачунању било ноћу између 13. и 14. марта 750. год. од основања Рима, а јудејека пасха ове године је падала 12. априла, то је дакле и цар Ирод умро у почегку апргла 750 год. од основања Рима, дакле бар четири године раније од нагпе ере. бЈ Другу главну тачку за одређење године рођења И. Христа даје нам јеванђ. Лука П. 1 — 4 у причању о заповјеђевом народном попису царем Августом, ушљед чега су Марија и Јосиф дошли из Назарета у Витлејем, гдје се у то вријеме и родио И. Христос. Овај попис, изазван едиктом Августовим 746. год. од основања Рима почео је у Јудеји у ношље;ње године царевања Иродова. Иотом 1е био кратко вријеме ушљед смрти Иродове задржан, а довршио се у оно вријеме, кат; је Сиријом управљао Квирпи. Ушљед овога пописа у Палестини догодио се народни устанак, а на чело незадовољеника стао је познати Тевда или Матеј; Ирод га је ухватио и живог спалио 1*2. марта 750. год од основања Рима. Но пошто је овај попис почео нешто раније од овога времена, то се Христос дакле родио зими 749 —750. год. од основања Рима и бар раније од 12. марта 750. год. а ни на који начин не 754. год., као што је мислио Дијонизије Мали.