Источник

Бр. 23.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 361

умјети и кућа у опширном смислу т. ј. са свима принадлежностима. у оном смислу какав ми често придајемо наглој ријечи »двор«; но бар јеванђелист Матеј у овом пошљедњем смислу употребљава већим дијелом ријеч о 1 у.ос , а ријечи о1~/Јсс придаје веће значење, значење обиталишта или простора за људе, собе (VIII. 6, 14; IX. 6, 7, 10, 28; X. 12). Јеванђелист Лука, говорећи о јављању анђела Господн.ег витлејемским пастирима и о поклоњењу њиховом дјетету Исусу, употребљава ријеч ррефо; (П. 12, 16) — одојче; а јеванђелист Матеј, говорећи о поклоњењу мудраца, употребљава ријеч поиШоч. Пзс.бГоу као и значи: »дијете« но већим дијелом тако дијете, које почиње разумијевати, појмити, а у множини ријеч ова (тсаГоес) означавала је не ријетко чак и таку дјецу, која су већ и сама имала дјеце: јер Грци као и ми употребљавали су израз: тгзсГовЈ но исто тако као и ми никад нијесу употребљавали израз: тсасбед рресроу/. Ир">д је заповједио побити » тоуј тгаЕоа; т. ј. дјецу, а не младенце.« (Свршиће ее.)

ГЈророк Агеј 1 ). Агеј (јеврејски Хагај — радосни, весели, свечани) је десети из броја, тако званих, малих пророка. Вријеме своје пророчке службе јасно одређује сам Агеј у својој књизи. То је друга годпна царевања Даријева, сина Истаспова, који се попео на престо персијски послије Камбиза, прејемника Кирова, а 15-та послије поврагка Јудеја из ропства вавилонскога. 0 другим околностима свога живота пророк не говори ништа, али љегово ћутање попуњују писци хришћански. По казивању Епифанија, Доротеја и Исидора, Агеј се родио у Вавилону и вратио се из ропства још у младим годинаиа; умро је у Јерусалиму и погребен је у свештеничким гробницама с великом почашћу, због чега се мисли, да је био из кол>ена Левијина. Бог је позвао Агеја у пророчку службу, ушљсд прекинутог зидања другога храма, да би ободрио малаксале Јудеје и побудио их, да доврше започети храм. Јудеји, повративши се из ропства, прије свега, на мјесту порушеног Соломоновог храма, почеше зидати нови храм ревносно и усрдно (1. Јездр. 3, 8 —10). На несрећу у то дјело побожности умијешаше се Самарјани, доказ\јући сродство своје са Јудејима, те и они хтједоше у подизању храма учествовати. Јудеји, знајући из горког искуства, како би штетно за њих било опћење са разновјернима, одлучно одбише предлог Самарјана. Пости^ени Самарјани трудише се свакојако, да сметају Јудејима, те својим протестима учинише то, да су радње око храма при Артасатану (Камбизу) биле обустављене оружаном руком (1. Издр. 4, 5, 7). Јудеји, бојећи се да ће им се у њиховој побожној ревности сметати, управише сву своју дјелатност на друге предмете; занимаху се подпзањем и украшавањем Ј ) Помен љегов ов. црква свршава 1С. децембра.