Источник

Стр. 362

источник

Бр. 23.

сопствених домова, држећи, да још није дошдо вријеме да ее зида храм (Агеј 1, 2). Слична размишљања и угађања животним потребама које мало по мало ушљед неродице посташе све тегобније, охладњегае у њих пређашњу побожну ревност; постздоше сасма немарни према недовршеном храму чак и тада, када препрека посве нестаде и опасности са стране непријатеља минуше. Дом Божји остаде у развалинама не ушљед злобе инокјераца него ушљед нзмара самих поштовалаца Јеховиних. У то баш вријеме јавља се Агеј међу немарним Јудејима убјеђује их час изобличавањем и пријетњама, час опет обећањима на помоћ Божју, час навјешћавањем славе новог храма, да одмах приступе дограђивању и довршењу давно започетога, а недовршеног храма. Књига пророка Агеја састоји се из четири пророчке ријечи: у првој из њих пророк обличава немар Јудеја за храм Божји; доказује, да је немар тај узрок недостатку и оскудици у свему, што трпе Јудеји; доказује да су отуда суше и глад, отуда сва дјела Јудеја немају никакве користи јер не чине оно, што би требало да чине (1, 1—11). У другој проповиједи пророк предсказује велику славу новога храма, за утјеху оних Јудеја, који запамтише још љепоту и величанственост храма Соломонова. (— 2, 1 —10). У трећој ријечи својој пророк у име Божје побуђује ка усрдности у зидању храма; јер без срдачне усрдности к Богу и Нзеговом дому све њихове жртве и труди биће узалудни, све ће то бити нечисто пред Богом и непријатно Му (11—20). Четврта ријеч садржи обећање Божје о избору Зоровавеља и његова потомства (— 21—24). Пророк Агеј, предсказујући будућу славу другога храма, предсказује ме^у осталим, да ће у овај храм доћи чадни азмкцжт *. (2, 7), да ће у њему гтоставити Бог мир. У овом пророштву и древни јудејски тумачи и Оци црквени видјели су једнодушно пророштво о доласку Месије при остварењу другога храма. У истинитости овога мишљења убје^ује нас е једне стране сликање необичне славе другога храма. Познато је, да други храм и величанственошћу и богаством својим уступао је у многом храму, кога је подигао Соломон; па чим је онда он могао бити славнији од пошљедњега? Познато је такођер, да у другом храму не бјеше већ ни ковчега Завјета Господњега — видљивог знака свакидањег присуства Божјега, нити чудотворног жезла Аронова нити златнога суда с чудноватом маном, нити богописаних таблица Завјета, — недостатци, који су могли бити попуњени само изобиљем присуства Месијиног. С друге стране — сам назив необичног поејетиоца храма — чдАнУе азшишт *, под којим свети писци Старог Завјета свагда