Источник

И С Т 0 ч н и к

Бр. 1. и 2.

шевић, те<1; Ревизори: Васо Глушац, рћП ; Светозар Стојановић. р1п1 ; Нико Мариновић, шг.; Данило Лончаревић, 1есћп. 23. дец. пр. г. умро је Феликс Ф. Каниц у Бечу. Он је чувен као знаменит етнограф и географ, који је путовао у том иослу по различитим земљама, а особито по српским, бугарским и т. д. иа Балкану, те је то своје путоваље и описао у познатим књитама »Србија« и »Дунавска Бугарска и Балкан«. Са Вуком Караџићем и његовом кћери Мином добро се познавао и у њих се о српским стварима обавјештавао. Особито су му вриједни умотвори »Прилошцн за картографију Србије« и »Српски византијски споменици«, који су упознали Србе са српским старим споменицима у византијском стилу, по коме су Срби за тијем почели зидати своје јавне зграде. Био је велики пријатељ Србима и Бугарима. Скупоцјене књиге. Из Лондона се јавља, да је у тамошњој дражбепој дворани ЗоЉећу продана недавно за 60.000 круна једна руком писана књига, стара 700 година. Књига садржи 190 листова од нергамента у формату 4 Ј / 2 . На пергаменту има више стотина миниатура. Текст се састоји од антологије библијскофилософских цитата у вламском и латинском језику. Књигу је по свој прилици саставио какав непознат свећеник, коме је много година требало, док ју је довршио. СрСш чданови Југославенеке Акадеипје. .У пошљедњој сједници Југославенске Академије изабран је за дописног члана професор Биоградске Велике школе Др. Јован Цвијик, а за редовног члана професор загребачког свенаучишта Др, Владимир ВариЛак.

Нове кшиге и листови. Коментари к Јеванђељила. Иаписао Давид Враун, доктор богословља, професор Апологегике и егзегезе јеванђеља, принципал на великој школи слободне цркве у Абердину, командер ордена св. Саве и т. д. Превео с енглеског на српски Чедомил, Мијатовић академик. Штампано о трошку покојпога Франсила X. Манкензија. Део ирви : Коментари к Јеванђељима по Матеју и Марку. Део други: Коментари к ЈеванђелЈИма по Луки и Јовану. Н. Сад. I. 1898. вел. 8°. Стр. УП. | 291. Цена 2 К. П. 1903. вел. 8°. Стр. 352. Цена 2 К. — Обраћамо пажњу нашега свећенства на ове коментаре, који се могу добити или у самој штамнарији Ђорђа Ивковића у Н. Саду или у Будимпешти: КеИ^шпз Тгас1; 8ос1е1у (V. А1ко!;тапу и1;сиа 15). Александар Жнвановић. Хронологија у пророка Данила. Ср. Карловци. Српска штампарија. 1903. 8°. Стр. 32. Православпал богословскал енциклонед1н. Издаше подђ редакгцеи професора А. П. Љпухина. Томт, IV. Гаага-ДонатистБ1. Ст, иллгострацхлми и картами. Петроградт.. Ириложеше кђ духовному журналу »Странникг« 1903 г. 8° Стр. 1216. фенелонови разговори О речитосхи. (Гепе1оп, — !)1а1ос)иез гиг 1' е1о<рзепсе). С фрапцуског Радослав М. ГрујиЛ, свештеник. Ср. Карловци. Српска манастирска штампарија. 1903. 8° Стр. 82. (Прештампано из »Богословског Гласника« за 1903. г.). О поријеклу Вранка Радичевића и његовој појезији. Написао и објелоданио П. Р. Л Прештампано из »Дневнога листа«. Дубровник. Српска дубровачка штампарија А. Пасарића. 1903. 8° Стр. 43. Летонис Матице Српске. Књига 222. Свеска VI. за годину 1903. II. Сад. Издање Матице Српске, 1903. 8° стр. 110.