Источник

Стр. 30

источник

6р. 1. и 2.

слугаао философију. Из Прага оде накои године дана у Халку, а потом у Атину, гдје доврши своје школокање. Цо мовратку у Србију, био јс професором и ректором богословије, а по одласку блажене паметн митроцолита Михаила из Србнје био је нуђен и за митрополита, а потом за епископа жичког, ио он се не хтједе тијех почасних мјеста примити. Наскоро по овом отишао је у Амершву за пароха тамошњим Србима, гдје је неко врнјеме пробавио. Године 1897. буде нзабран од цариградског насељенског Синода за митрополита скопљанског, а за истога посвећен 15. јунија 1902. године. Смртни остаци блажене памети митрополита Фирмилијана пренијети су из Биограда у Скопље, гдје су свечано у храму св. Спаса сахрањени. Митрополит Фирмилијан бавио се и књижевношћу, те је иаписао много ваљаних богословских дјела, као: „Тумачење јеваиђеља са бесједама" у три књиге, „Догматичко Богословље" у 2 књиге, „Парох1алникт>", „Библијско - пастирски и догматичко - морални дио", „Ноучни дио" и ,',Уџбеиици и хришћански дом". Мир пепелу твоме, велики покојниче, и вјечан ти спомен у народу српском, добри и врли митрополите Фирмилијанв / К *кчНЛА ПД/ИАТк ! Васо Мостић, свршепи рељввски богослпв и досадашњи канцелиста при срп,православној митрополијској Конзисторији у Бањалуци, ггреминуо је дана 11./24. децембра 1903. год. послије дугог и тешког боловања. Покојник је син сиромашних родитеља из Бос. Градишке, гдје је и основму школу свргаио. ГГо свргаетку основне гаколе и четвртог разреда гимназије, буде примл,"н у богословију у Рељеву 1891. год, ко.ју сврши са, врлодобрим успјехом у науци и похвалним владањем. Свршивши богословију 18У5. год. би изабран за учитеља на српској школи у Мостару, гдје је вргаио савјесно своју дужпост до 1897. год., а тада га Његово Високонреосвегатенство блажепоупокојени Митрополит Серафим именује својим тајником, на ком мјесту остане двије године дана, а. затим опет буде изабран за учитеља у Маглајанима код Бањалуке. Године 1901. узе га Његово Високопреосвегатенство г. Митрополит Евгеније за канцелисту при својој Консисторији, гдје га ево и смрт затече. Покојник је већ након три мјесеца дана, како је именован канцелистом у Бањалучко-бихаћкој Конзисторији, осјетио бољу у прсима тако. да је за кратко вријеме због тога и службу напустити морао, путујући у топлије крајеве и лијечећи своју бољу, док се најпослије видећи. да се смрти побјећн неможе није повратио да на рукама тужних родитеља својих Господу своју дугну преда. Ријетко бијагае покојнику пара наћи; то бијаше човјек даровит, благе нарави, челична карактера љубљен и уважен у сваком друштву. Тијело покојниково опојао је надзиратељ протопрезвитерата Градишког, јереј С. Бјелајац са још двојицом свегатеника у присуству многобројног народа. те је иредано у варогаком гробљу матери земљи.