Источник

Стр. 10

ИСТОЧНИК

Бр. 1. и 2.

Бадава је, ма и најмањи утисак и опет се помало губи она бајна слика патријархалног живота, што је у млађим данима створена. А није ли то почетак неваљалога каспитања и за ону невину домаћу дјецу, што су се ту нашла. Узмимо други примјер, који није тако бестидан као овај, али који врло много штете наноси особито религијозном животу нашега народа. То су разговори из празновјерног живота. Та то је страшна рана,. која се дубоко увријежила у срца наших сељака. Данас је врло тешко наћи — скоро немогуће — сеоско чељаде а да није потпуно увјерено у моћ цопреница и мбра, вукодлака и виловњака и т. д. А да никада и није било вила, заман ћете још много и много доказивати са црквене катедре, слабо ћете успјети. То је потпуно освједочење, а с тиме је тешко раскрстити. Гдје се млађи томе науче? Понајвише на тим сеоским састанцима. Ту се о томе распреда на дуго и на широко. Старији приповиједају и разговарају се да прекрате вријеме, ни не сањајући, колики то утисак оставл>а на њихове младе слушаоце. У соби слабо свјетло, вани густа помрчина, а какова баба или дјед прича, како је својим очима видио ту и ту жену, како на мегли јаши о поноћи кроз село. Сви уставили дах, скоро упијају оне мукле ријечи.. . и кад се приповиједање сврши, чује се управо дах, куцање срца. У то нешто шкрине вани, или се што сруши — нијесу ли ти сви увјерени у моћ нечега непојмљивог, страшног. Друга баба или дјед настави како овај или онај покојни долави кући, како дјецу покрива у кревету, који су га све видјели и т. д. А те младе душе, што слушају премиру од страха, а увјерење се све јаче и јаче усељава у њих. Данас слушај, сутра слушај исто на стотине равних начина, примијењено на стотине и више равних случајева, па каио да се не утврди у том лажном вјеровању! И наравна је пошљедица, да промаја вјетра ако кога ухвати — налетио; отеку ли му груди — мбра га сиса; крава слабо и неваљало храњена не даје доста млиј^ка — одузето; 8лу жену туче муж — уроци. Па хајде на врачаре и гатале — бајај, цопрај, воду преливај! А колико тога морају да препате и претрпе оне јадне особе, које је несрећни случај одредио, да су проглашене као цопренице, вјештице, виловњаци. Гдје је ту моралност, гдје нормални друштвенм поредак, кад многи и многи држећи те несрећне особе «а узрочнике