Источник

Бр. 8.

Стр. 127

овијем интенцијама преузв. г. Министра, вршећи савјесно своју дужност према цркви и држави. Преузв. г. Министар барон Буријан узео је на знање увјереље лојалности, које ће подастријети прејасној круни, а срдачну добродошлицу Њег. 13исокопреосвећенства сматра као доказ симиатије и нравилно схваћање интенција и очинског старања Његов. Величанства за интересе српско-православие цркве и српског становништва у Босни и Херцеговини. Интересовање Министрово за потребе православне цркве потјече отуд, што је Њег. Преузвишеност 20 година провела у средини православног живља, према томе зна цијенити важну улогу, која српско-православном живљу у Босни и Херцеговини као бројно надмоћном припада у крчењу пута према културном напретку. Врховна управа земаљска подупираће ревно интересе српско-православног клира и народа, те се иреузвишени г. Министар нада, да ће клир у томе предњачити, а у међусобном повјерењу и сложном нанредовању је зајемчен успјех. Исто тако симпатично примила је Њег. Преузвишепост г. Министар и поклонство овдашњег грађанина г. Глише М. ЈефгаановиЛа, који је на челу повећег броја српско-православног грађанства поздравио срдачном добродошлицом Њег. Преузвишеност г. Мипистра баропа Буријана.

Јавна благодарност. Честита српкиња и побожна хришћанка Мара удов;> покојног Пере Иетровића, нротојереја и бившег члана АЕМ Конзлсторије Дабро-босапске, подарила је из чисте хркшћанске побожнс сти св. српско-православном храму у Паза)>ићу слиједеће црквене утвари: 1 путир, 1 дискос, 1 каптику, 1 звјездицу, 1 копље и два покровца у вриједности до 200 круна. На овоме красном и племеннтом поклону орпско -правосЈавпа црквена ошптина изражава путем јавпости поменутој дароватељици сноју најусрднију благодарност. У Панарићу, дне 22. анрила 1904. За срнско-п|, авославпу црквену општипу: Пешар ЛалиН , снештеник.

Читу л а.

•ј' Ристо Томановић, свршени богослов и учитељ српске основне школе у Чајничу умро је 29. прошлог мј. у Невесињу у добу најљенше младосги своје од несретне бољке сушице. Покојник је рођен у Невесињу 6. фебруара 1879. год. Основне школе свршио је у свом родном мјесту Невесињу, а потом пет гимнасијских раз[>еда у Сарајеву и богословију у Рељеву. По свршетку богословских наука учитељевао је на српској основној школи у манастиру Житомислићу и у Чајничу на опће задовољство. Покојиик је био чедие, благе нарави, честит и ваљан карактер. Нека му је лака црна земља и вјечан му спомеп међу пама.