Источник

Стр. 160

Бр. 9. и 10.

Званични огласи. Консисторија Православне Српске Митрополије Захумско-Херцеговатке. Врој 1037/1. из 1903. 3—3 Едиет. Позива се Никола Живковић, родом из Огулина у Хрватској, доцннје настањен у Приједору у Босни, а у пошљедње вријеме срттски учитељ у Требињу, па у Прњавору, сада непознатог боравишта, против кога је супруга му Ђука рођ. Гркавац из Требиња поднијела код ове Консисторије као Духовног Суда бракоразводну молбу, да у року од гаест мјесеци, рачунајући од првог уврштења овог едикта у овом листу, овој Копсисторији као Духовпом Суду своје садагање боравигате пријави, да би се тако горепоменута молба с њим у претрес узетп могла, јер ће му се иначе по безуспјешном ис/гечењу споменутог рока иоставити званични заступник, којн ће имати твега у брачном заметнутом спору правомоћно заступатп. Из конс.историјске сједнице I. У Мостару, 29. јануара 1904.

Српско-православна Митрополија Вањалучко-бихаћка. з—з Е д и к т. Позива се овијем Томо Зорић из Пишталине котара цазинског, сада непознатог боравишта, против којега је супруга му Илинка Зорић ро!ј. Вабић из Пишталина поднијела код овог духовног суда бракоразводну молбу, да у року од шест мјесеци, рачунајући од првог уврштења овог едикта у овом листу, овом духовиом суду своје садагање боравшнте пријави, да би се тако споменута молба с њим у ттретрес узети могла, јер ће му се ииаче по безуспјеганом истечењу споменутог рока поставити уреда ради заступник, којп ће имати њега у заметнутом брачном спору правомоћно заступати. Из консисторијске сједнице у Бањалуци, 23. фебруара 1904.

Исправак. Умољавају се г. г. читаоци, да у бр. 8. на страни 119. у XV. реду озго исправе мјесто тоО Оиџ^ос, ■— тои Оо^а. »Источиик« излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне ; за стране земље на цијелу годину 5 фор. или 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима осповних школа и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље админиСтрацији листа у Сарајево, а рукописи уреднигнтву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају.

Прва српска штамнарија Ристе Ј. Савића, Сарајево.