Источник
Стр. 135
што је заклањао пророка Илију, када га је Језавеља гонила, и ако будемо достојни и у сну ће нам опасност предочити, да је од себе отклонимо, као што се у сну јавио и опасност предочио источним мудрацима, поклоницима Христовим. Зато браћо, сјећајмо се свагда ан!ђела свога чувара. То ]1в нас сјећање од гријеха чувати, на путу правде и истине држати, те милост нам Божију задобити, и учинити, да ће се и нас наш анђео хранитељ сјећатн, те ће нам дугпу у страшном часу смрти у лоње Аврамово пренијети, да иослије вјечном славом и чашћу увјенчана буде. Амин.
Да ли су штетни по религијозни, морални и друштвени живот народа српског ноЂни састанци сеоске тладежи: сијела, прела, играње кола и пјевање, и ако су штетни, по којима би се пастирским срествима могло против истих радити? — Стеван Јањетовић, парох. [Слав. Кобаш.] (Наставак). Немарни смо били, небриге за свој рођени народ и његов душевни и моралви папредак. Наши најпозванији и најинтелигентнији бавили су се у то доба највише социјалним питањем. Мислили су и бригу водили о париским радницима, а код своје куће им непријатељ кров над главом палио. Хтјели су да своју способност и сирему употријебе на корист свега човјечанства, а очи су затворили и нијесу хтјели да виде пламен, који нм је рођену кућу ухватио. Гдје би ми данас били и какови би били, дасмо се прије тргли и своју бригу водили?! Добро је, да је и овако, кад није боље! За времена се ипак тргло и данас видимо лијеп напредак. Дај Боже само здравл>а и добре воље и ми ћемо далеко доКи, само напријед! Није народ крив, није та млађарија крива, што често пута прекорачи границе моралности, већ смо криви ми, који тако мало радимо на томе да просвијетимо, да их образујемо, оплеменнмо. Добра је то и плодна њива, на којој успијева сваковрсни усјев, само је до раденика с каковим ће маром и интересом на њој радити. Није то пало, труло, неваљало, већ само посрнуло, натруло — почело се кварити. А да се томе даде помоћи видимо најбоље, кад узмемо у присподобу крај или мјесто једно са другим и наћи ћемо доста примјера, да ту има разлике. Гдје се нађе одугневљен свештеник са учитељем и другим заузимљивим иителигентнијим људима н уђу ме]ју парод и загрију се за са(? народни живот, да видите како се очито и јасно може видјети разлика и у