Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНМК

Стр. 169

»Моје мл'јеко у крв ти потекло, »Мл'јеко сао, дично војевас!« Тог се сјећа — ал' се гаси св'јећа; А од — а шта — од мајчиних суза. — Ту у мраку позаспала мајка, Ал' не спава сила невидовна, Већ отвара замандална врата; У подруме силази Илија.

Којом јутрос одгурнуо мајку, А стара му преминула мајка; Илијна се покајала душа. Кад Илија цјеливао мајку У руци јој запали се св'јећа Мртва мајка не може да нрашта; Ал икона } светитељ Никола ТЈокајника кроз сузе иогледа.«

Њему л'јева осјечена рука Ето, тако су стари наши схваКали значај и иоштовали евешињу свечарства свога , тако су они служили свецу своме; пн онда да не речемо : »Каква вјера да се с овом мјери, Какав олтар ближе неба стоји!?« Владика Његош. (Наставиће се.)

Зворничка епархија и њени митрополити — иеторијски преглед Душан Тешић и Јаков А. Иоповић, богослови. (Рељево.) (Наставак.) Кад је умро Дионисије I., буде постављен за митрополита Дионисије II. (Илијевић). Родио се 3. октобра 1834. г. од оца Орбина (Шопа) и матере Гркиње. Он је сам говорио, да се је родио у Берковици, која се налази између Пирота и Видина, али цариградски лист ' ЈЕххХгјакхопкуј аХгјВеса. вели у његовом некрологу, да се родио у Едирне-капији у Цариграду. По свршеним вишим богословским наукама у Халци, рукоположен је за ђакона у Софији, данашњој престоннци киежевине Бугарске, од тадашњег митрополита софијског Гедеона 9. маја 1854. г, а послије годину дана произведен је за архиђакона софијске митрополије и одређен за архијерејског заступника у Берковици. Кад се пак 1860. г. у Цариграду успео на патријаршески пријесто кизички митрополит Јоаким П. позвао је Дионисија у патријаршију и одредио га ' најприје за патријаршеског канцелара, а послије двије године за великог печатохранитеља, у коме је скојству остао све до год. 1865. Када је митрополија зворничка обудовила смрћу митрополита Дионисија 1. (1865.), св. патријаршески синод једногласно га изабере за зворничког митрополита, гдје остане до 1868. г. Кад је исте године умро Дчбробосанеки митрополит Игњатије, буде премјештен на епархију дабробосанску, којом је управљао до 1871. год.