Источник

Вр. 11. и 12.

источник

Стр. 177

Господњи, и ту наравно са више разумијевања присуствују. А ко се што више приљуби цркви, ко се што више дружи са својим добрим свештеником, неће тако лако поклизнути и кривим путем поћи. А пастир мора највише да о томе води бригу, да спреми и васпита, што бол>у омладину. Младо је као шибљика и даде се превијати, само ^реба воље, труда, одушевљења и љубави за св. рад. Има код нас, на жалост, још и такових, који школу и не полазе. Истина, да је то данас ређе, него прије, али опет их има. Па има и такових, који иду у школу само годину или двије. Пастир ће на те особито пазити и особиту своју пажњу обраћати им на часовима ваншколске младежи, да колико толико надокнаде оно, што им школа није могла дати, јер су је слабо или никако полазили. Пастирска света дужност јч на првом мјесту радити ирошив шога недавања дјвце у школу , но ако и такве дјеце имн, мора и на њих мислити и о њима се очински бринути. Да и опет споменем сеоски кор. Неби ли таковима био сеоски кор лијепа душевна храна?! Но да завршимо. Бадава ће се износити и прописивати и још не знам какова правила, бадава Не их још много о томе главу разбијати, све ће то бити узаман, ако не буде оне свете љубави и пожртвовања за мили нам народ, ако не буде онога св. пастирског одушевљења за св. рад. Ако пастир схвати свпј свети позив и не ирима св. своје званије као ма који други службеник. већ жели да послужи по примјеру Христа Спаса и своме свему раду даде печат Божанског посланства, то ће му се и само казати, шта ће у ма којој прилици учинити. А онда ће и оваке расправе имати праву св<ју сврху. I Ријеч приликом полагаша војничке заклетве. Драги војници! Већ у дубокој древности водили су народи међу собом ратове. Ратници или — као што их ми данас зовемо — војници свију народа имали су своје војничке знакове, око којих су се скупљали и под којима су се у боју борили. Знак овај био је знак војничке слоге, јединства и међусобне помоћи. Овакав су знак имали стари Перзијанци, Египћани и Јевреји. А познато је, да су доцније и стари Римљани имали свој убојни знак, свога орла, поа, којим су побједоносно војевали по цијелом готово тада познатом свијету Да, тако је било његда, па тако је и данас. И данас војиици имају свој бојни знак, а то је војничка застава.