Источник

ИСТОЧНИК Бр. 11. и 12. Па и ви еијесте, драги војници без тога бојног знака, И ви имате свој барјак, своју заставу. Па на што вам служи та ваша застава? Застава је ту, да у војнику буди храброст и распзљује срчаност и издржљивост у часу, кад га његов владалац позове, да му брани престо и отаџбину од насртаја непријитељског. Ради тога се застава и носи пред војском на бојно поље као побједни знак; ту се она у снажној руци барјактаревој поносно у висини лепрша, а војска за њом устопце греде и храбро се бори не жалећи крвце своје за владаоца свог, за отаџбину своју. Храбри барјактар прије ће погинути, него што ће жив допустити, да му непријатељ понос његов, заставу његову отие. Догодили се да овај падне, други ће ју прихватити, сви војници, који се под њом боре, браниће је свом снагом и храброшћу, јер су се заклели, да ће јој бити вјерни, да ће се под њом борити као љути лавови, и да ће ју чисту, часну, неокаљану и ловорикама побједе увјенчану из боја изнијети. Ето видите драги војници, колико је дична и поносна ваша застава и од какве је големе важности она! Па зато знајте, кад војник у боју брани и чува свој драгоцјени знак — своју заставу, он тада врши најсветију дужност своју; јер бранећи и чувајући заставу, бори се он у исти мах за свог владаоца, бори за слободу и спас своје миле отаџбине. Драги војници! Од оног дана, кад сте обукли то војничко одијело, ступили сте под бојну заставу. Данас сте позвани, да се на ту заставу закунете. Заклећете се, да ће те и у мирно и у ратно доба бити вјерни и одани вашем цару и краљу, ГБеговом Величан.ству Францу Јосифу I. и у свему послушни и покорни од ЕБега постављеним властима и старјешинама војничким. Заклећете се т. ј. Бога Свемогућега за свједока призвати, да ћете вашу заставу храбро бранити и да је нећете ни у најкобнијим и најодлучнијим чаеовиада оставити, пи ма морали и потоњу кап крви за њу жртвовати. Ваши честити предци показали су дјелом, да им је свагда мила била њихова застава. С њом и под њом починили су славна дјела; своју неполебиву вјерност, иеограничену оданост и нелицемјерну љубав према свом владаоцу, према његовом прејасном дому, и милој отаџбини запечатили су они управо задивљавајући јунаштвом на бојним пољима готово цијеле Европе. Па ако и вас бојна труба позове, да храбрим мишицама и јуначким грудима својим браните од непријатељства прејасни престо царски и ову груду земље, на којој сте и сами никли, не сумња се ни најмање, да ће те и најмање заостати у храбрости иза својих предака, него ћете —■ надам се — вршити свету

Стр. 178