Источник

И С Т 0 ч н и к

друге незнатннје тачке библијске приче, као што су: прича о Нојеву ковчегу, о укрцавању животиња у њега и т. д. Прпзнавајући да у основи библијске приче о потопу лежи старо предање о фактичкој геолошкој катастрофи, која се у незапамћеној првобитној еиоси догодила, усиљава се скептичка критика с једне с стране да, колико је год могуће, умањи геолошки значај библијскога потопа, — и ако овећег, али свакако не свеопћег потопа. С друге стране стара се новија негативиа критика, која се ослања на природне науке, да бнблнјскоме потопу пи супрот стави т. зв. „ледеии иеријод ", као много старији геолошки феномен, који је н дуже трајао и више обухватио, пего библпјски потоп. Ушл.ед тијех и слпчних негативпих тежња новијег времеиа, изложена је библијска прича о свеопћем потопу великим нападајима. Љу је скептицизам спустио у ррд оиих басана п мита, код којих се на незнатно зрно фактично историјске истине нахватала у току времена маса фантастичких увеличавања и легепдарних ситница. Према томе хрншћанска апологетика треба прије свега да разјасни онај значај, какав има библијска повијест о свеопћем погопу за хришћански поглед на свијет, затим да изиесе главније научне резултате, који служе за потврду ове истине. Ову задаћу ми ћемо се потрудити да испунимо, не упуштајућп се у рјешавање свијех спориих питања, која су изазвале разноврсне иоједине тачке бичлијске приче о потопу. Библијска прича о потопу не спада, по своме значају у ред оних појединости, какве сретамо у историјским књигама св. Писма и које немају битног значаја за цио библијски и хришћански поглед на свијет, као на примјер што су неки хрснолошки укази на ове или друге поједине дога^аје и т. д. Са одрицањем истине и доставјерности њене покреће се уједно са свога мјеста и темељни крајеугаони камен цијеле библијске историје по којој су од Ноја и сиаова његових постала сва садашња племена. Осим тога библијска повијест о свеопћем потопу има важан знача ј и са хришћанско-догматске тачке гледишта. Повијест та не припада броју старозавјетних повијести о ма каквим појединим историјским фактима, с којима не стоји у непосредној свези какво било догматско хришћанско учење. Напротив, са свеопћим потопом стоји у најтјешњој свези хришћанско учење о непрекидном продужењу рода човјечјег од Адама преко Ноја и о јединству човјечјег рода. Особиту пак важност библијској причи о свеопћем потопу у очима свакога хришћанина, који вјерује, даје то, што истичу ове приче не само у опћим њеним оснокима, него и у многим појединостима њеним (ма да и не свима), потврђује сам Исус Христос и иримају за не-