Источник

Бр. 13. и 14.

ИСТО Ч Н И

сумњиву истину Његови апостоли. Са свеопћим потопом, као иесумњивим фактом, упоређивао је Исус Христос Свој будући долазак ради свеоићег суда. „Као што је било у вријеме Нојево, — читамо рпјечи Спаситељеве у јевап1ђелиста Матеја, — тако ће бити и долазак Сииа човјечјег. Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег и не осјегише док не дође иотоп и однесе све, тако ће бити и долазак Сина Човјечјег" (Мат. 24, 37). У апостолским се посланицама такође често говори о свеопћем потопу као о догађају, који се заиста збио. Св. Апостол Петар у 1-ој посланици (3, 20), упоређујући хришћанско крпггење са спасењем Нојеве породице од потопа. говори: као што „некад у вријеме Нојево кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јест осам душа, остаде од воде; тако и нас сада спасава крштење . .. васкр.ењем Исуса Христа". 0 поплави прнога свијета водом говори апосгол Петар двапут и у П-ој својој посланици (2, 5; 3, 6). У посланици св. апостола Павла Јеврејима спомиње се такоЗ^е о потопу. „Вјером, говорп апостол, Ноје, примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, пачиип ковчег за спасење дома својега, којим осуди сав свијет, и ттоста наптљедник правде по вјери." (Јевр. 11, 7). Рационалисте говоре. да су се Исус Христос п апостоли (ма да су у то вријеме сами могли не признати ову пр .ичу за истнппту у свима поједпностима) прилагодили погледима својих савременнка јудеја на библијску причу о потопу, када су спомињали потоп, или сравњивали с љпм, као са праобразом, ове или оие поуке и устаиове. Но Христос и његови апостоли били су учитељи исшинити н ради тога нијесу могли жртвовати истину, да угоде погледима савременпка, којп су тада владали; нијесу могли цитирати легендарну прнчу о нотопу, ако је оиа такова, за доказ правосуђа Божјег и тумачење спасоносне снаге крштења и будућега свеопћег суда над свијетом. У питању о томе, у каквом смислу треба схватити свеопће значење библијскога потопа, да ли у смнслу геолошком, или само антрополошком, т. ј. да ли је библијски потоп свеопћи у томе смислу, што је он покривао сву површину земаљске кугле, или у томе, шго је само у валима његовим погинуло цијело допотопао човјечшсгвт осим пор >дице Нојеве, у томе се питању показују у кругу савремених зшадпих богослова неједнака мишљења Неки од ,њих, који се вигие или мање прпближују рационалистичким погледима на библијски потоп или се старају да те погледе доведу у склад са библијским учен.ем мисле да се може у томе питању уступити пешго у корист рационализма. Они допуштају, да је библијски потоп могао бити не по свима