Источник

Стр. 206

источник

Бр. 13. и 14

мјестима на цијелој кугли земаљској, него да је могао захватити сама она мјеста и крајеве, који су били насељени препотопним човјечанством. Како они битну страну библијске прине о потопу признају само у томе, што се у њему износи на видик казна Вожја, која је постигла препотопно човјечанство за неваљалство његово, то радо жртвују у корист рационализма геолошку свеопћенитост библијскога потопа. Да ли је овај потоп, као геолошка појава, био свеопћи и по цијелој земљи, — то је њима сасвијем споредна ствар; највећу важност дају они само тој библијској истини, да су потопом истребљени са лица земље сви људи, који су до тога времена живјели на њој, осим праведнога Ноја са породицом 1 ). Но то уступање у корист рационалистичкога погледа на библијски потоп неумјесно је већ за то, што оно ниуколико не постиже своју сврху — да помири библију с рационализмом. Рационализам, као што је горе примјећено труди се, да умањи библијски потоп до степена мјестимичне, дјеломичне поплаве. Да би се тој тежњи његовој удовољило, потребно би било сагласити се не само с тим, да библијски потоп није обухватио сву земљину површину, него и с тим, да је до потопа био људима насељен само незнатан дио земље. Но с тим се не може сагласити ни Виблија, ни наука. Библијска се прича о потопу управо и почиње показивањем на размножавање рода човјечјег ( Ббгг . 6, 1.) у препотопном перијоду, а по научним, премда на претпоставкама основаним, рачунањима (но нелишеним вјероватности), размножавање то није могло бити баш веома незнатно. Шта више по једном рачунању, по коме се садашње расплођавање људи узима као мјерило за размножавање људи у првобитној епоси, дошло се на такав закључак, да је у току 1500 година, — т. ј. у току онога размака, који је по датима библијске хронологије протекао од створења свијета до потопа, — насељење земаљске кугле, које је произишло од једне првобитне човјечје чете, могло премашити 1000 милијона људи 2 ). Ако у ствари и није била бројност препотопнога чевјечанства тако велика, него је само приближно ту цифру достигла, то се и у томе случају није могао број допотопних људи смјестити на незнатноме простору земље, него је морао населити највећи простор оних дијелова земље, који су за становање, т. ј. копно. Већ по самом том, дакле, не може се на библијски потоп гледати, као на незнатну по пространству, мјестимичну поплаву. Па кад се допушта, да је погопом уништено све допотопно човјечанство, то се мора признати и то, да је 4 ) Кежск — „ВП)е1 иш1 №а1т!г" 4. Ап(1. 8. 296. Ср. Коћ!ег — „ЈЈеШгасћ Л. 1н1)1. 6е.чс1ис111в Л1*вп Тев1атеп1" 8, 69. С1аикгеМ — „Ш1)е1 ипД ШШгтааепвсћаЛ" 8. 150.