Источник

— 12 —

и певољч (Пс. 89, 10). У том кратком вијеву свом треба човјек да удари себи темељ за срећни будући живот. А у животу нашем не догађа се све онако, како бисмо ми хтјели, него се често помрсе нанхи рачуни. Човјек онује, а Еог ођлучује (Нар. пос.). У многом је живот наш сличан мору. Као што човјек гледајући на површину морску не зна му дубљину, тако је скривена испред њега и дужина његова живота. Море је загонстао, тајансгвено, а такав је исти и човјечји живот: не зна чојек шта га чека ни у најближој будућности. Као што море има својих љепота, којима привлачи себи човјека, тако је и у животу нашем пуно красота, ради којих је драгоцјен живот човјеку. Но особито је ћудљивост морска слична промјењљивости нашега живота. Равну површину морску зачас заталаса и узбурка мали облачић: тихи живот наједном помути неочекиван какав дога^ај. А тек кад забјесни бура морска, колику нам сличност пружа са животним бурама! Нема мора без буре, нема ни живота, који би био увијек тих, непомућен. На мору су често бродоломи: и у животу људском има таквих бродолома. Најљепше наде сахрани море за тили часак: и у животу пропадају најљепши снови за тренут ока. Као што се са великим тешкоћама има човјек на мору борити, док не дсфе до жељене мете, исто је тако и у животу човјечјем: силне препреке мора уклањати с пута, много тешкоћа савладати, док не стигне мети својој. Кад преживи човјек морску буру, изгледа му море још љепше; нема више страха, већ му нада храни душу. Тако је и живот човјеку опет красан, кад про^е невоља. Брзо заборавља на све јаде, што их је претурио преко главе, па се заноси лијепим надама и слатким сновима о будућности. Као што морнар чува стражу на својој лађи и пази, да отклони све, што би јој могло нашкодити, а спрема се и на сваки начин утврђује ла^у своју, да би могла бури одољети, тако и хришћанин ваља да будно стражу чува над живстом својим. Морска бура не долази од путника, али бура у животу често долази баш од човјека, који ју је силом или непромишљеношћу на се навукао. Зато мора хришћанин избјегавати све, што би могло помутити му живот и нао ружати 'Се тако, да кад би и наступила бура у животу му, спреман буде на борбу с њом, да јој одоли. А кад му бура и дође на главу и тада треба да се угледа на морнара, Нема силе човјечје, која би могла морску буру укротити и спасти загрожене животе. Зато и морнар диже поглед, а с погледом и душу своју Богу и од Њега јединог чека спаса. Тако ваља и хришћании да ску наду своју положи у Вожје руке, да Му се моли, да од њега уклони папаст. Тако ће