Источник

— 13 —

битн и за борбу јачи и у њој самој имати снажаог иомоћннка — Бога. Човјек рођен од жене кратка је вијека и иуи немира (Јова 14, 1). Страх је на мору, не може се умириши (Јерем, 49, 23). Призивај Вога својега, не би ли нас се оиоменуо Бог : да не иогинемо! (Јона 1, 6). Вјешар и море слушају Вога (Марк. 4, 41. и парал.). 5. 0 страху (ср. и I. бр. 69). Душа чокјечја и нехотице даје од себе доказа, да је зависна на оком свијету од виших сила, да има бнка јачих од ње. То се најбоље огледа у страху, који се у њој често види. Да је она највише биће и да је те свијести у њој, не би познавала никаква страха. А свијест о зависности ра^а у њој страх пред јачим бићима или силама. Страха има разног. Страх у обичном смислу ријечи јесте стрепња, да нам се не догоди какво зло. Већ саме зле слутње могу побудити такав страх. Кад се човјек нађе на невољи, боји се, да не про^е зло. Затим има страх, кад се човјек боји, да му неће посао испасти за руком. Тај се страх рађа из љубави према послу, који радимо. Онда има страх од казне за почињени гријех. Тај страх осјећа човјек према сваком бићу, које би га могло повући на одговорност за његова дјела. То је већином т. зв. ропски страх, дрхтање пред казном. Има страх дијете пред родитељем и човјек пред Богом, т. зв. синовљи страх, кад се боји, да не увриједи родитеља или Бога, да не изгуби њихову љубав. Како страх може бити разноврстан, тако је и суд хришћанске Цркве у погледу на поједине врсте страха разан. Неке врсте страха ваља избјегавати, а неке баш присвајати себи. Обичан страх, плашљивост, долази већ од природе наше. Такав страх већином шкоди човјеку. Добро је бојати се зла и чувати се али ко се чешће подаје том страху, малаксава и он га спутава, те не може слободно напредовати. Најпослије прелази такав страх у кукавичлук, кад се човјек боји на сваком кораку опасности и тамо, гдје је нема. На такве људе биједе најлакше и долазе, ]ер им сами тако рећи отварају врата, а најприје им они и подлегну, јер немају снаге да се боре с њима. Онај страх, који човјек осјећа из љубави према свом послу, користан је човјеку. Он га подстиче, да марљиво ради свој посао, упозорава га на опасности, које би му могле сметати. У нормалној мјери такав страх може бити снажном побудом за усавршавање. По