Источник
себи Се разумијс, да је п такав страх штетан, ако је у великој мјери. И он може да спута човјека. У моралној науци назива се такав страх скрупулозношНу, која је за осуду. Ропскп страх нпје лијепа свједоџба за хришћанина. ГБим оп показује, да не ради добро зато, што би то била потреба његове душе, него што мора. А такво се добро много мање унисује у заслугу, него оно учнњено од добре воље. Међутим и тај страх има свога мјеста и значаја код оних људи, који се нијесу у моралаом погледу успели на такву висину, да могу на њих утјецати узвишене побуде. Боље је да се чини добро и избјсгава зло ма и из страха од казне, него да се чиви зло. Обично се такви људи касније морално оснаже, те долазе и до виших побуда. Најузвишенији јесте сиповњи страх. Он управо није страх, него љубав, страхопоштовање. Особито према Богу треба хришћанин да осјећа такав страх, јер Бог није зао господар, који казни, него милостиви Отац, који љуби људе. Који хришћанин осјећа такав сграх, тај је на путу спасења, јер он љуби Бога, па ће се чувати, да Га гријехом не увриједи, а стараће се, да Му угоди добрим дјелима. А Бог ће му ту његову љубав обилато наградити. Хришћанин ваља да се учвршћује у синовњем страху, јер ће му он најбоље помоћи, да се удостоји назвати дјететом Божјим. Не бојимо се — уз Бога — да се и земља момјешта (Пс. 45, 2). Почетак иремудрости јесте страх Тосиодњи (Приче 1, 7). Тосиода над војскама светише и Он нека вам је страх и бојазан! (Исаија 8, 13). Лко зло чиниш, бој се! (Рим. 13, 4). Војим се, да како као гито змија Еву иревари лукавсшвом својим, тако и разуми вагии да се не одвраше од простоше, која је у Хрггсшу (II. Кор. 11, 3). Војчм се за вас, да ми како труд око вас не буде узалудап (Галаћ. 4, 11). Вог нам не даде духа сшраха, него сг^ле, љубави и чисшоше (II. Тимот. 1, 7). Проводите вријеме свога живљења са страхом/ (I. Петр. 1, 17). Чинтае добро не бојеЛи се никаквога страх г I (I. Нетр. 3, 6). У љубави нема сш-раха, него савршена љубав изгони страх наиоље, јер сшрах има муку, а ко се боји, није савршен у љубави (I. Јов. 4, 18).