Источник

Вр. 13. и 14.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 199

Свједочанства о ХришЂанству у нехришЂанскијех писаца првог и другог вијека — Иикола. ТеодоровиЛ , парох обровачки. 0 Христу и Хрншћанству надазимо свједочанстава осим у св. нисму, хришћанскијех писаца и нредању, још и у многих јудејскијех и незнабожачкијех писаца. Истина има их подоста, који пз мржње и презрења не спомињу нишга о њима, ма да су у то доба живили и свакако им је познат био овај свјетски догађај, јер су неки неки као нпр жаверијски Јустус (иослпје 100) јудејски иисац живили баш на позорници тога догађаја. Ми ћемо у овој расправи навести само она свједочанства, која налазимо о Христу и Хришћанству у најстаријнх писаца јудејских и незнабожачких (из 1. и почетка II. вијека), а на доцнија се за сад нећемо освртати. I. Прво ћемо да наведемо чувеног јудејског историчара Јосшра Флавија , који је живио у Јерусалиму, гдје се 37. г. и родио. у доба св. апостола. Отац му је био јудејски свештеник, који је припадао фарисејској странци, а своме сину је дао одлично васпитање. Као млад човјек од својих 26 година доспије Јосиф у Рим и умјетношћу, препреденошћу и лукавошћу својом увукао се не само у дворске кругове, него је постао и љубимац Неронове жене, Попеје, жене скроз и скроз покварене и неваљале. Доцније се врати кући, тобоже, да ради у корист Римљана, код својијех земљака, а у ствари да ради у своју корист. Године 66. уплете се некако и нехотице у завјеру против Римљана и у битци код Јотапате падне као заробљеник у руке Веспазијану (ТИиз Паушз УезразЈапиа). Умјешан као увијек, умио је неким тобожним пророштвом у корист Веспазијанову да задобије милост његову, шта више узео је на се и његово породично име и назвао се „Флавије" и под тим је именом писао своја историјска дјела. Тако је написао „ Раш за ослобођење јудвјског парода (1)е 1)е 11 о јис1а1со), дјело у седам књига иа арамејском језику, које је доцније сам превео на грчки. Даље је написао „ Јудејске старине'"'' (Аи^шШеа ји<1а1сае) у двадесет књига, описујући историју свијета, а затим свога народа од створења свијета до 12 године Неронове владе. — Треће му је дјело „ Против Аиијона и (Соп<:га АрЈопет), у коме брани своја дотле написана дјела против алексапдријског Апијона. — И напошљетку „Авшобидграфаја " (УИ;а) у којој се браии против тиверијског Јустуса,