Источник

Бр. 13. и 14.

који је напао његов рад као управитеља у Галилеји. — Умро је за вријеме Трајаново око 100, године. Јосиф Флавије као историчар има своје вриједности и ако му податци нијесу баш увјек исправни; но пас Хришћане је особито обвезао својим дјелом „Јудејске старинв и у којем говори о Христу и Хришћанству онога доба. Тако у Ш. глави XVIII. књиге, говорећи о прокуратору Понтијском Пилату стоји: „У то доба по/авио се Исус, мудар човјек, ако га, ■у оигите смијемо човјеком пазватаи, јер је чипио дјела задивљава/уЛа и био учишељ опијех људи, који исшину радо иримају. И многе је иридобио за себе и Јудеје и Јелине. То је био Хрисшос. И њега, када га је Пилат на шужбу пагиијвх ирвијех људи осудио на крсну смрт, они који су га ирије љубили, ни]есу ни онда ирестали љубиши. Јер се и оиет шреЛи дан иојавио жив, као шшо су шо, и још хиљаду других чудноваших сшвари божансшвени иророци о њему унаиријед рекли. И још ни данас није ушаманио род названи по њему Хриш~/>ани и *). Ово је то важно мјесто у Флавију, које нас Хришћане интересује. Кад га човјек прочита, читаво не може да вјерује, да га је написао Јудеј, син јудејског свештеника, фарисеја, који је н сам био образован у духу фарисејском, дакле и у мржњи према Христу и Хришћанству. Налазимо то мјесто истина и код Евсевија (IV. в. ЕПз!;. Есс1. I. 11) који га тако рећи од ријечи до ријечи цитира из Флавија, али се ипак обзиром на горенаведене околности породила сумња у оригиналност овога текста. Тако према некима као што је Кпе11ег, Каи1еп, 8сћо(1е1, Во1е, Воћтег!, ^088, Вге18с1пхе1(1ег, ГЈбзег, Ако^, Тап^еп, Бапко, Гг. Коуе, Ка1аП8 А1ехапс1ег, Сауе, Ние^, Мауапс!, ТШетоп!; и т. д. који бране оригиналносш цијелог шекста, други као М|'е8е, СтегЈасћ, 8сћагег, Н. Ј. БГсћвШИ, Ноћпе и др. одбацују цио текст., јер тобоже не иотиче од Флавија, него му је подметнут. Кад прочита човјек и доказе и једних и других, долази до тог увјерења, да немају ни једни ни други право, него да је Јосиф Флавчје заиста на том мјесту споменуо Христа и Хришћанство, само су неки

*) „Ттетас §е хат а. тоОтоу тбу )(рбуоу '1гјао0(;, стосро? ау/јр, ес.ог ауора аотоу Аеуесу уЈрт). МIV уар тсарабо^шу еруоу почјт^, бсбаахаХо$ а^^рцжшу тту УјбогТ] таХгј^Г) бе^ОЈхеушу. Кас коХХоис, р.е7 Тообаоои^, тсоАХоид бе ха: тоО ' ЕАХ тјусхо О гттгјуауето. с О Хрсстто? обто^ гр. КаЈ обтбу &уђе8&. т&у тсрмтму а чбршч ттар с тјјјцу атацрф етитетЦАТЈхбтр? НЛатоо, обх етхабста^то оГуе прштоу абхду ауапгјоачтед. 'Есрауе уар абтосд тр['т7 ; у еушу у с ј [херас лаХм ^(л>у, тсоу д'е[(з)Ч тсросргјтбу таита те хас аХХх [хирса ^аијшсла ттерс абтоО е1рг;х6т(<)\'. етс уОу тшу хрсатсауц^ тоОбе а)70|Ј,аст|1еуа)у обх етсеХте тб срОХоу". — Ап^цјш*. XVIII. 3, 3. '