Источник

Стр. 238

И С Т 0 ч н и к

Бр. 15. и 16.

Страст неких — особито „дилетаната геолога" — да се при рачунању разних геолотких епоха играју огромним бројкама, доводи каткад да смијешнога с обЈиром на контрадикције у које они при томе један с другим падају. Било је времена, када су дугим низом цифгра у тим рачунањима рачунџије нокугаавале да стекну учену славу своје врсге, и старали се да што већим фангастичним цифраиа претекну један другога. Оада већ има доста трезвенијих и опрезнијих испитивача, који се смију овим фантазмагоријама, и мјесто многих милијуна година исказују ограииченије размак времена за разне геолошке епохе. Недавио су јпш, особито француски геолози, односили вијек мамута од данашњег времена на огромну множину тисућа година, док су га темељнпја испитивања (н. пр. Фраст, Пфафа и др.) знатно скратила. (Сврттшће се).

А г р а ф е ИЈ1И незаписане у јеванђељима изреке Христа Спаситеља — А. Лолухии -Ђ. — превео Александар Живановић [Осијек.] (Наставак) Тај нови спомепик нађен је одмах у почетку копања у гомили развалипа у којој је било још много грчких напируса из Т.—Ш. вијека наше ере. Судећи по особеностима писма ои јамачно потјече из тога доба, јер писмена му имају облик касннјих јелинистичких унцијала. Но пошто пађени лист јесте остагак књиге, а не фрагмент папирусног свитка и пошто у њему има кратица, које се употребљавале у хришћанским рукописима, као 1С, 0С и др., с правом га издавачи рачунају у сноменике друге половине П. вијека. Што се тиче спољашности његове> дугачак је 5 3 / 4 цоли, а широк 3 3 / 4 ; на крајевима је јако изрешетан, површина му је сасвим издала и има много деротина и рупа, које отежавају читање. Каспија рука је на другој страни листа (уегв >) над десним ћошком текста исписала грчки број ГА који очевидпо означава, да је то 11. лист цијеле књиге Сам начин писања показује архаички карактер: редови теку непрекидно без икакве интерпункције или других каквих зпакова, који би олакшавали читање. На листу је по 21 цио ред па свакој страни, а 22. ред је па обје страгте сасвим угшштеп. У њима је седам или осам изрека Ис. Христа, од којих свака почиње значајним уводом Леуе^ ТтјооО ? — „Говори Исус", што .је потакло публикаторе, да цијелом том споменику даду име Аоуса ТтјаоО „Изреке Исусове". Ево тих изрека у српском пријеводу: 1 и тада ћеш видјети извадити трун, који је у оку брата твога. 2. . . . Исус говори: ако пе будете ностили ради свијета нећете добити царства Божјег; м ако не будете држали суботе, нећете видјети Оца.