Источник

»Женски Свет« 1903. бр. 2. стр. 29. »У Новом Саду је и ове године срп.-вел. гимназија — приредила V вече беседу с играпком, која је нриказала, под управом иашег младог компонисте г. И. Б., врло лепе и умјетничке песме и свирке, које су се одликовале не само вештим извођењем, иего и оним сртеним и словенским духом, који је провејавао те песме и свирке.« Овај састав штампап је у »Извештају о срп правосл. вел. гимназији у Новом Саду за шк. г. 1902/3.« 5. » Српска (Јтарасна Недеља .« — декламација. Штампапау »Србобрану» 1893. бр. 25. 6. » Срешан пастир. « —мелодрама у два иризора, коју је спремило за приказ повосадско српско певачко друштво »Невеп.« Штампано је у »Женском Свету« 1904. год. број 7. страиа 151. 7. » Од Косова до Црнога Ћорђа .« — жива слика. Приказана је о забави новосадског невачког друштва »Невена« 2. (15.) маја 1904., а штампана у »Женском Свету« 1904. бр. 7. страна 151. 8. » Српски походи — о БожиДу .« — декла.мација Говорена је други дан Божића 1903. г. на забави новосадског сри. певачког друштва »Невена,« а штампапа у »Женском Свету« 1904. бр. 3. стр. 26. 9. » Звони на јутре/м .« — драмолет у два призора. Приказано је први пут у Новом Саду о Божићу 1903. год. на забави »Невен-«овој и штампано у »Женском Свету« 1904. год. бр. 6. страна 124. 10. »Шша је највеЛа сила. — декламација. Говорена је па интернационалној забави у Новом Саду, о Ускрсу 1904. г., у корист сиротне деце; а штампана у »Женском Свету« 1904. број 4. стр. 75. 11. »Пвињски вснац на срчски дом« — приказ сриских пародних обичаја. Приказано први пут 1904. год. о светосавској беседи учепика срп. вел. гимназије новосадске. О том приказу рекла је јавпост ово: »Застава« 1904. г. бр. 10. стр. 4. »У вече је била уобичајена светосавска беседа. — Приметили смо, да нрограм ових беседа бива све сржкији. Општа је жеља, да се у томе напредује и да се никад пе врати оно време, кад се начелно избегавало, да ма и једна једина спрска ствар уђе у програм. Приметили смо, да се инструменталпа музика више негује но до сад. » Пвањски венац на сриски дом « беше круна забави.« Ово је делце штамдано у »Извештају о српској правосл. вел. гимназији у Новом Саду,« у чијој оцени »Брапик« рече за спев да је »ле?г«; и »Женски Свет« ирепоручише га за испитпи дар доброј деци, а »Школски Одјек« 1904. год. бр. 11. стр. 170. овако га је приказао: »Овај спев прнказап је у Н. Саду о светосавској беседи ове године. Госи. Ж. покушао је први иут нрошле годипе о св. савској беседи са оваким жанром спева« (Вагиа година) »који су учепици нриказивали, и од особитог је утиска било. Све оно меко окриље домаће, сва она међусобше преданост деце и родител^а, ириказана је и у овом спеву лепо и мило, и пријатно веје на душу читаоца, који у овим нашим устумараним друштвеним и породичпим приликама, још нма смисла на поезију идиличног патријархалног живота, који се сад тако мало негује, а који је био велика морална полуга, за правилан развитак нашег народћог живота. Ми тоило препоручујемо ову књижицу, да се њоме паграђују у школама добри н вредни ученици, како би преко деце обновили и у породици здраве иојмове о нашим лепим народним и верским обичајима, те тиме утицали и на сузбијање ове штетне блазираности, која ће нас ма куда одвести«. И. Т.