Источник

— 32 —

Пошљедњем часу је доцкан можда. Цијелог шивота ваља се сјећати суда Божјег, па кад што погријешимо, одмах се ваља за то покајати и поправити. Човјек тешко прашта дужнику своме, али Бог радо _ прима Себи грјешника дужника, ако искреним покајањем и честитим потоњим животом заглади пријашње гријехе. Помисао на суд и одговорност треба хришћанину да је увијек на памети, па ће се опда врло тешко одважити на гријех. Бој се Бога својега! (ПЈ. Мојс. 19, 32). Бог јч свет и рсвн.итсљ, неЛе подносити ваме иевјере и вагиих гријеха (Исуса Навина 24, 19). Лко си чист и ирав.... иочетак %е твој бити мален, а тогиљедак Ие ти бгши врло велик (Јова 8, 6—7). Да сам и ирав, неЛу Му се одговорити, ваља да се молим Судији својему (Јова 9, 15). Госиод се не гњеви једнако, нити се довијека срди, пе иостуиа с нама ио гријесима нашим, нити нам враИа жо безакоњу нагием (Пс. 102, 9, 10). За сваку иразну ријеч, коју реку људи, даваДе одговор у дан судњи (Мат. 12, 36). Бог Ле даши сваком ио дјелима његовим (Рим. 2, 6). Људима је одређено једном, умријети, а тотом долази суд (Јевр. 9, 27). ДоИи Ие Тосиод с хиљадама светих анр>ла Својих, да учг, ни суд свима и да токара све безбожнике за сва њихова безбожпа дјела, којима безбожност чгшигае и за све ружне ријечи њихове, које безбожни грјегиници говоригие на Њега (Јуда 1, 15). 14.) Бог — цар, човјек — слуга. На земљи нема силније моћи од царске. Величанству се царском клања велико и мало, особа царска је узвишена нат, свим држављанима. Пошто немамо појма о вишој власти на земљи од царске, радо називамо Бога царем. Бог је и по бићу своме цар над свом природом, у Њега је сва власт над цијелом васионом. Човјек је према Божијој моћи ништица. Што има, све има Богу да захвали, од Шега у свему зависи, пред ГБегоком се моћи тек наша немоћ потпуно исказује. Зато се човјек може сравнити и назвати слугом Божјим. Земаљски цар дијели положаје и одликовања: Вог дијели дарове далеко веће и потребније човјеку. Слуге служе цару земаљскоме: чокјек каља Богу да схужи духом својим. Пред свемогућством Вожјим ваља свако да приклони главу, али с повјерењем много већим, но што људи осјећају према цару земаљскоме. Јер човјек је слуга према