Источник

Бр. 15. и 16.

Стр. 245

„Дођох у Јерусалим, ступих свечаио на пријесто и спремих велику част, па коју позвах предстојнике Јуде.је, првосвештепика и прве чланове највишега суда, али ни једап од позваних не дође у одређено вријеме. То је била за мене увреда. Послије два дана почасти ме посјетом нрвосвештеник. Он бјеше намргођен, пун тајапствености, и увјераваше ме^ да њихова религија забрањује сједити за едпим столом с незнабошцима. Менн се с почетка чинило, да ту извину треба примити пријатељски, но касније увидјех, да побијеђени стоје на непријатељској нози према побједитељима. У то вријеме од свију побијеђених градова, бјеше најтеже управљати Јерусалимом. У грађанству је била така узрујапост, да сам сваки даи могао очекивати роитање, а да то предупредим, имао сам само једнога центурија са гааком војпика. Писао сам к префекту Сирије, да би ми иослао војске у помоћ, по он ми је одговорио, да једва за себе има неку малу сигурност. — Неизмјерпа величина наше државе јест наша несрећа, ми имамо много покорених, али имамо мало војника да нокорене пароде држимо у покорности." „Од свију извјешћа, која су ми ненрестано долазила, нарочито је једно обраћало на себе моју пажњу. Тако су ми моји та.јни агенти јављали ствар опћепознату, да се у Галилеји јавио човјек, племенита и света живота, са силном и заводљивом речитошћу, обилази градове и предјеле морске, учећи новому закону, којега проповиједа у име Бога, као посланик Његов. С 'почетка ми се чинило. да да он можда настоји да иобуни народ против нас, али набрзо се освједочих, да је бојазан узалудпа, — Псус Назарећанин говорио је као доброжелатељ Римљана. Једиом се шетах пијацом у Сило-у; тамо спазих многобројну гомилу народа, а у средипи млада човјека, који, наслонивиш се на дрво, мирно говораше народу своју проповијед. Јавише ми да је то Исус, но ја бих га и норед донесене ми вијести познао, тако се јако разликовао од својих слушалаца! На њему се познало, да је човјек од својих 30 година. плава коса и брада покриваху особито црте лица Његова. Никада нијесам видио погледа и лица, који би дисали таким миром! Његов велнчапствени пзглед бјегае сасвим противан црним његовим слушаоцима. — Да својим присуством не сметам. проповједнику, наложим свом тајном биљежнику Маплију, да се неопажено умијеша међу људе да чује све, о чему ће говорити проповједник. А ја одох даље. Манлије Магпије бјеше унук онога зачетника завјере против Катилине у Етрурији; он је одавно у Јудеји и стога добро позпаје јеврејски језик а уз то ми је био врло одан; могао сам се дакле на њега ослонити. Вративши се у преторијум, нађох Маплија који ми тачно јави све, о чему је проповиједао Исус у Сило-у. Никада писам чуо, никада нисам читао у дјелИма мудраца гатогод у таком степену савргаено, што би се могло сравнити с тим, гато је чуо Манлије. Један Јудеј — вођа незадовољника, којих је био пун Јерусалим, запитао је Исуса: треба ли давати данак ћесару? Исус му одговори: подајте ћесару ћесарево, а Богу Божје; зато не нађох узрока, да не дам потпуну слободу Назарећанину. Истина, ја сам имао потнуну влист, да Га код прве проповиједи народу ухватим и погаљем у РснНиз Еихпшз, но такав поступак чипио ми си противан правди и здравој намети. Исус није био ни бунтовник, ни уротник; с тога сам Га морао узети под своје окриље и дати слободу говора, рада, сакупљања људи, и да га окружују ученици и ногатоватељи, који иђаху за њим свуда, по пустињама и горама. Претор није никада издао налоге да се смета учитељу и слушаоцима, и ако кад религија отаца наших (од чега да нас Бог сачува) узмора пасти, томе ће бити крив Рим због свог племенитог попуштања, а ја, несретиик,