Источник

— 21 —

22. ЖнкВкмцмлгк же и,и г к В'К 22. А кад су били у Галидеји) ГалТлеи, речс илп* 1ис8с к: предлнтк рече им Исус: предан ће бити њмдтк в ћгги (гкигк чмовНјчјскж к'к Син човјечји у руке л»удске. р§цк челов-ккиЈ/И^к. 23. И оувиотТ). @го, и к'к трггш 23. И убиће Ра и трећи дан дјнк востлнст 'к. ће устати. 0 истом том догађају чита се и у јеванђељу четврте недјеље часног поста по Марку 9, 17 — 31. Проповијед је дата тамо (I. стр. 74). Овдје ћемо додати још неке дисчозиције на теме пз данашњег Матејевог — зачала, наиме: 1. 0 немоћи човјечанској (ст. 16); 2. 0 развраћеностп (ст. 17); 3. 0 жалости (ст. 23). 10. 0 немоћи човјечанској. Међу природним бићима осјећа се човјек најјачим. Заиста је он обдарен од Бога онаквим даровима и својствима, каквих није добило ни једно биће видљиве природе. Човјек осјећа ту своју снагу, па хоће да заузда и покори цијелу природу. Но снага је његова релативна, само у погледу на друге, ниже од њега, створовл А кад ставимо човјека уз Вога или уз огромну, величанствену и загонетну природу) снага његова игачезава и у души му се рађа осјећај велике немоћи и зависности. Немоћ се човјекова види на сваком кораку. Без воље Божје није човјек кадар ни прстом макнути, а према природним силама, и ако њима може у извјесној мјери и под извјесним увјетима да влада, сићушан је као мравак. У разјареном природном елементу човјеку ие остаје ништа друго, до да небу упре поглед свој, а најмањи напон природних сила може уништити и разорити му све наде његове. Осим велике зависности од природних сила осјећа човјек и у себи силну немоћ. Људи се узвишују и горде, а размисле ли мало само о себи, морају увидјети, колико им много недостаје, да би се имали права гордити и узвишавати. Да и не говоримо о тјелесним немоћима, о којима има појма и најмоћнији човјек, разчислимо само о тллавним душевним силама: разуму, вољи, савјести! Ма колико се ми дичили разумом својим, ипак је он јако ограничен; ни предмета, који су око нас не може појмити, а колико има ствари даље тек, које превазилазе наше схваћање! Воља нам је немоћна, нарочито послије пада, заражена гријехом, те не чинимо добро, што бисмо хтјели, веК зло, шшо не&емо (Рим. 7, 19). А колико нам је јака савјест, најбоље свједоче судска акта, која имају посла са знатним процентом човјечанства.