Источник

— 33 —

Богу само у погледу јачине Божје, одиосио ииштавости своје, алИ одношај његов према Богу не треба да је робовски, већ љубаван. Пред царем земаљским стрепи све ради моћи његове, али пред Богом треба стрепити из страхопоштовања. Бог не исказује само Своју моћ над човјеком, већ још много више милост Своју. Слуга се обично боји господара свога и ради му по вољи, да не би на се навукао љутину његову: човјек пак не треба да се боји Бога ропским страхом, већ да~ га љуби и да вспуњава вољу Његову зато, што је то на његово добро и што би иначе изгубио Божју љубав и милост. Као што је вјеран слуга мио господару своме, тако и Бог воли честитог човјека. Земаљски цар награђује вјерност својих слугу, али награде његове нијесу ни близу онако велике, каквима Бог награ^ује вјерног слугу Свога. Зао слуга пада у немилост царску и тешко му се опет додворити и домоћи првог положаја : зао човјек такође пада у немилост Божју, али само онда, ако остаје тако зао, а ако се искрено покаје и зажали, што је гријешио и зажели, да се врати опет у првашњи одношај према Богу, нема му никакве сметње на путу. Сам му Бог још помаже поправци. Но ако човјек не схваћа правилно одношаја свога према Богу, већ гријеши хотимично протик Његове воље, тада му нема заклона. Од казне земаљског цара се још којекако заступањем великодостојника и упливнпх људи неваљали слуга може и ослободити, но код Бога нема тога, јер Он гледа само на лично достојанство свакога човјека. Кад је Бог тако узвишен над нама, а тако добар преиа нама, онда треба сваки хришћанин да тежи, да буде прави слуга Божји, а такав ће бити само онда, ако пази на вољу Цара свога небескога. Таквом ће се слузи обилато наградити његова ^јерност: кратко вријеме службовања донијеће му неизмјерну блажену вјечност, у којој неће бити слуга, већ друг Божји. Ја сим црв, а не човјвк (Пс. 21, 7). Тосиод је цар до вијека (Пс. 145, 10). Влаго оном слузи, којега дошавши госиодар његов пађе, да извршује паредбе његове/ (Мат. 24, 46). Добри слуго и вјерни, у малом си ми био вјерпн, над многим Лу те иоставити, уђи у радост госиодара свога! (Мат. 25, 21). Неваљалога слугу баците у таму најкрајњу! (Мат. 25, 30). Цо твојим Лу ти ријечима судити, зли слуго! (Лук. 19, 22). Служите Госиоду! (Рим. 12, 11). Цару вјечпоме, нерасиадљивоме, Који се не види, јединоме премудроме Богу част и слава ва вијек вијека! (I. Тимот. 1, 17).