Источник

хвастај се њим, већ се увијек сматрај слугом пекориспим, који је учииио само оио, што је био дужап учииити (Лугс. 17, 10). Прецјењивање својих заелуга увијек води злу, моралном шљепилу, јер такви људи кођ очију не виде и код ушију ие чују (Пс. 134, 16 —17). Рекнеш ли му: не ваља ти то, — само ћеш му се замјерити, а сам никад неће доћи до увиђавности. А'ришћанин треба да је као оно путник, што се пење на високо брдо: са напрезањем он долази до сврхе своје, а час по час уморан заотаје, па мјери пут, који је превалио; и ако га умор изнурава, врх бријега — крај путу његову — увијек му је пред очима, па му подржава снагу, док не дође циљу своме. Тако и ми не смијемо застати на по пута, већ из једног добра пењати се у друго, боље, Усавршавање у добру јесте наша дужност и задаћа: колико год силе дају, пружај се напред, а што више напред одмичеш, тим све већу снагу стичеш за даље напредовање. Погледај натраг на живот свој, да видиш колико си одмакао, па се питај, гпта још требаш да учиниш, јер ма колико се високо попео, још има мјеста изнад тебе. Путу крај ти је тек, кад буде крај животу твоме, па на коју си се висину испео, на тој ће те Господ наћи, да ти суди и награди земаљске напоре. Л1та ми јом треба ? — искрено се питај! Ие као богаташ данашњега св. јеванђеља, којем није ни стало било до даљег напретка, јер није био учинио ни оно напред, што се у заповијестима налаже, а већ се сматра савршеним! Не као он, — јер бадава ћеш устима рећи: Учитељу благи!, ако ти срце тако не мисли, него искрено, што увиђаш, да ти још много треба, много недостаје. Кад бисмо се сви чешће тако питали, много би вигае снажнијих душа међу нама било, много би мање пријеварни ум међу нама плијена налазио. Друге теме: 1. У живот се улази добрим ^јелима (ст. 16); 2. 0 Божјој благости (ст. 17); 3. Држи заповијести! (ст. 17); 4. Не бирај заповијести, које да држиш! (ст. 18); 5. 0 убијству (ст. 18); 6. 0 прељуби (ет. 18); 7. 0 крађи (ст. 18); 8. 0 лажи и клевети (ст. 18, види I. бр. 1. и 105.); 9. 0 лажној свједоџби (ст. 18); 10. Поштуј родитеље! (ст. 19);. 11. .0 љубави према ближњима (ст. 19); 12. 0 прецјењивању себе (ст. 20, види I бр, 39); 13. О савршенству (ст. 21); 14. О добровољном сироиаштву (сг. 21); 15. О среброљубљу (ст. 22, види I. бр. 44); 16. Вогаство — сметња спасењу. 18. У зкивот се улази добрим дјелима. Хришћачин је начисто с тим, да је његова крајна сврха вјечни блажени живот. Томе животу он тежи, а садашњи овај земаљски сматра