Источник

Бр. 18.

ИСТОЧНИК

Стр. 281

Како је био утаначен кратак рок за путовање, а међутим се имало много ирОћи, то се држало шљедећег распореда. Као што је објављепо високим донисом од 14. и 18. аирила т. г. Његово Високопреосвештенство господин Митрополит Евгеније кренуо се из Баљалуке, у пратњи свога ђакопа Косте Душанића, 28. априла колима преко Прњавора у Дервенту, гдје је преноћио, а сјутра дан. са ђаконом и нротом дервентским жељезницом на станицу Которско приспио. Ту су га дочекали пароси Сочанички К. Вуковић; Осињски М. Јелић; Појежански С. Петровић и Кожујски ОГајић; за тим госп. Перо Костић трговац из Бос. Брода, и велик број парохијана. Послије кратког поздрава одвео је госп. Перо Костић госп. Митрополита код своје сестре госпође Јелке удове Филиповић на доручак, а кад је све спремно било за иолазак кренуло је Њег. Високопреосвеглтенство ла Кладаре. Напријед је ишао лијеп број коњаника, а остала пратња с колима. Близу капеле и у порти дочекао је Његово Високопреосвештенсгво многи народ мушког и женског спола а па портанским вратима дочекали су госп. Митрополита с крстом, јеванђељем и кадионицом госгг. свештеници Марко Јелић и Симо Петровић. Послије прописане јектеније у цркви, поздравио је Његово Високопреосвештенство надлежни свешгеник Коста Вуковић овом кратком добродоптлицом: »Ваше Високопреосвешгенство! Сриски је народ од увијек високо цијенио и уважавао своје архипастире, те их је увијек са искреном љубављу примао и предусретао. И данас са том правом и истинитом љубављу прима и предусрета Вас — мили нам архипастиру — сав овдашњи српки нам народ, јер он у Вама види једину уздапицу своју, и истинитог чувара православља и правог браниоца српског имена. Ваш долазак је пас тим више обрадовао, што у ову скромну капелу никад није крочила нога архипастира, па ни прије, кад се је народ онђе скупљао под ведрим небом, за тим под »чадором«, те приносио своје топле молитве преблагоме творцу, никад није био сретан, да у својој средини види своју црквену поглавицу. Жељни смо Вас дакле виђети а камо ли из Ваших уста чути благослов и поуку — нарочито о узајампој љубави и поштовању, како би што боље у својој вјери и народности напредовати могли. Ми Вас примамо са истинитом љубавл>у, поштовањем и благодарношћу. а да је тако посвједочавају весела лица свију нас. Желећи Вам да нам будете црквепом ноглавицом још много и много година и да нас чешће походите, благосиљате и очински поучавате у име свију овђе сакупљеиих, од свег срца Вам кличем: добро нам дошли!« На то је Њег. Високопреосвештенство захвалило на лијепом и усрдном дочеку и поучило парод дугом и врло красном бесједом. Послије ручка, који је био приправљен у порти, кренуло је Њег. Нисокопреосвештенство с пратњом онет нреко Которског у Сочаницу. ■У пугу уставило се Њег. ВисокопреосвештенствО код народне основне школе у Фочи, те исту посјетило и прегледало, парочито учиону салу и о истој похвално се изразило. На Купари дочекао је Њег. Високопреосвештенство предсједник и остали чланови црквеног одбора сочаничког са двадесет коњаника, те послије поздрава настављен је пут у Сочапицу, коњаници напријед, и пред њима барјактар са тробојним барјаком. Код парохијалног стапа такође се устављало, јер је било народа, који се .је искупио да види и поздрави свога Митрополита.