Источник

Бр. 19. и 20.

источник

Стр. 801

С /1ЛКЛ И НМН^: КОГОрОДИЧАН. 2 ) Катизма. Сједалан. ! ) Катизма. Сједалан 3 ). Псалам 50. Поли1/18н л\л Еож(... Канон.*) а Ј Иослије Т(ЈОиара на овакидашљем јутрењу иоји се увијек иа и у суботу богородичан, ако није елучајно чред — или попразнство или оданије цравника. Овај се богородичан поји увијек ио гласу тропара светога ; ако је два тропара онда по гласу другога тропара. Не поје се увијек једни и исти богородични. За сваки дан и за сваки глас имају други богородични, а налазе се на крају Часловцн, Манеја, у Ошптаку и у Псалтиру с допунама и аову се богородични „мањи" ва разлику од оних богородичних, који се иоје недјељом и правником и који се вову богородични „већи". Ако у седмичне дане осим суботе иадне свети с бденијем, полијелејем или великим славословљем, онда се поји богородичан по гласу тропара од „већих". Иа и у сриједу и летак у том случају не поји се крестобогородичан него богородичан. Ако у суботу пак падне свети са бденијем или полијелејем или велнким славословљем, ондд се поји богородичан владајућег гласа. 8 ) Сједалии се уаимају иа Октоиха, Минеја или Тријода. У седмичне дане увимају се иа Окгоиха. Ако пак у седмичне дане падне Госчодски или Богородичан аравник или свети са бденијем, иолијелејем или великим славословљем, или је пред — пли попраанство или оданије правника, онда св увимају иа Минеја само у предпразнство » проиг ^ождшТл читндгш и жикоткорАфлгчо кр((ТД ГогподН/Л« јула^ уаимају се сједални мјесто ив Минеја иа Октоиха („Тиник" 31, јули) Иаме^у сједална, кад се уаимају ив Октоиха нема јекгеније осим у суботу. Суботом цак има јектенија аато, што су суботни сједални по садржају свом слични сједалнима Минеја т. ј. посвеКени су у част и прЈСлављање мученика. Суботом на првом сједалну на С/1ЛК А и ншгб: поји се богородичан од „већих« ако се није но^ао послиЈв троиара а богородичан редовни на 1. сједалну у том сл^чају се сасвиЈем иаоставља, Има случајева да два прааника падну у један дан, тада се сједални једнога иоЈе послије катиаама а другога послије полиЈ "елеја („Типик" храмов. гл 56 ) или послије 3. пЈ"есме канона („Типик" 9. и 24. Фебруар, 23 април, 8, мај). 4 ) Каноном почиње други посебни дио јутрења. Канон (у.а^и)7 = мјера, иравило) јесте скуп многих свештених пјесама или стихова у једну целину по неком одре^еном правилу. Цио канон састоЈ 'и се иа 9 иЈ 'есама (девет пјесама ирзстављају девет анђелских чинова); ових девет пјееама диЈ "еле се опчт у три групе (тијанствено престављају св Тројиду, којој су од старине цосвећене). свака пјесма састоји се иа неколико троиара (3, 4. 5) ирви тропар назива се ирмосом (од еЈрм = свевииам, спајам), јер он при пјевању сједињује и за се привеаује остале тропаре, који се по њему поје, а пошљедњи се аове катавасиЈ 'ом (од хатофхаса = силааак), јер се при пјевању оба лика (пјевнице) скупл.ала на средину храма или се и не скупљајући на средину појали га ааједно једногласно; свеаа ирмоса са осталим тропарима састоји се у сличности како по мисли тако и облику и напЈ 'еву; и основна мисао сваке пјесме уаета Ј "е из пјесвма староаавјетних (прва ив благодарне ијесме Мојсијеве по преласку преко црвенога мора; друга иа грозне пјесме Мојсијеве непокорноме народу Јудејскоме. Ова се друта пјесма, пошто у себи садржи претшу и укор не поји преко цијеле године, јер православна црква као њежна мати неће, да њом ожалости своју вјерну дјецу Ова се ијесма поји у вриЈ 'еме великога поста, као у вриЈ 'еме плача и молитве аа своје гријехе на великом канону Андрије критокога; трећа Ј - е уаета ив блигодарне молитве Ане, матере пророка Самујила, којом је благодарила Богу што је решио неплоства и даровао јој сина; четврта Ј 'е ив пјесме пророчанства пророка Авакума, који је видЈ - ео милоет Божју, која се јавила на иемљи доласком сина БожЈег; нета је из пјесме пророчанства пророка Исаије о доласку Спаситељеву, о гилаеку св. Духа и васкресењу мртвих; шеста ]е иа пјесме пророка Јоне, који Ј 'е својим пребивањем у утробн китовој чраобравовао тридневно погребење и васкресење Христово; седма је иа ијесме три младића, који у пећи вавилонској прослављаху тројицу; осма увета ив друге половине пјесме ових младића, иовива сва створења, да хвале и славе Бога; девета је ив пророчанске пјесме Захарије оца Претечина о спасењу Ивраиљеву. Канон се поји на 16 („Типик" 6. јануар; Недјељн 11асхе), на 14 („Типик" гл. 11.) на