Источник

— 51 —

с убијством, а осим тога се изиграва важно и често једино средство, којим се може доћи до истине — заклетва. Свака лаж каља човјека. Недостојно је хришћанииа, да уста своја, којима треба да Богу поје хпалу, каља лажју. Ллжна свједоџба пак иде још даље, јер њом показује човјек и ругобу срца свога и много већу злоћу. Зато је лаж и лажна свједоџЗа и грдан гријех. Суд на земљи гони лажне свједоке као зликовце, а Вожји суд сматра такве људе, који су из мржње готови ближњег свога бацити у пропаст, крвницима људским. Опадаље (денунцирање), клеветање, лажно набацивање порока на блнжњега, увећавање туђих погрјешака, разглашавање туђих мана, лажна свједоџба на суду, — све су то црни гријеси, слични један другом, које хришћанин ваља да брижљиво избјегава, тим прије, што се лако у њих пада, јер свијет воли, да чује зло о ближњему, па још често повлађује лажљивцу и соколи га на даље извртање истине. У старом незнабожачком свијету било је таквих свијетлих карактера, који нијесу хтјели ни у шали лагати. Просвнјећени Вожјом науком хришћаии треба да су сви такви, иначе наука Божја, која забрањује лаж као ђаволово средство, иема на њих никаквога утјецаја. Немој изврпути иравде сиромаху у иарници његовОЈ ; ри/ечи лажне клони се и безазленога и иравога пемој убити и пемој свједочигаи у ирилог безбожнику дарова ради! (П. Мојс. 23, 6—7). Не чинише неиравде па суду; не гледај, шшо је ко сиромах, нигии се иоводи за богатим / (III. Мојс. 19, 15). Уста безбожничка су замка грађанима (Приче 11, 9). Лажан свједок неКе остати без кара и ко клевета неираведно, не&е казни умаЛи (Приче 19, 5). Дошаитач скрнави своју душу (Сирах 21, 31). Не свједочи лажно! (Мат. 19, 18 и парал.). Одбацише лаж и говоригие исшину сваки с ближњим својим! ("Ефес. 4, 25). Пема веИе наиасши, него се намјериши на лажљива човјека. Лажљив је човјек оиаснији од сваке звијерке: јер се звијер иоказује онаквом, каква јесше, а овај често иод видом смирености и .врлине скрива отров свој, ше га је јако тешко иознаши и чувати се од његове злоЛе (Св. Златоустњ Бесј. на Пс. 119). 26. Поштуј своје родитеље. Послије Бога највећи су нам добротвори родитељи. Они нам уз благослов Божји жнвот дају, они се брину за нас, да нас подигну на ноге, они нас па пут извађају и бдију над нашим животом, а сами 7*