Источник

— 52 —

рађе трпе оскудицу, него да је ми осјетимо. Љубав родитељска према дјеци јесте неизмјерна; риједак је родитељ, који не би главу своју дао за живот и добро свога дјетета. За ту велику љубав морају дјеца бити благодарна својим родитељима; таква велика љубав заиста захтијева од дјеце поштовање према родитељима. Зато је од старих времена заповијест и природна и Вожја, да човјек поштује своје родитеље. Поштовање ирема родитељима састоји се у: слушању заповијести и савјета њихових и у онакву добру животу, како родитељи желе. Добар родитељ увијек жели добра свом дјетету, увијек више но себи, па је најЗоља благодарност за родитељску љубав, кад дијете показује родитељу, да прима његов савјет и заповијест, која га води добру. Кад дијете одрасте, дужно је увијек, и као човјек, поштовати и љубити родитеља свога; не смије положај и благостање човјека завести, да заборави на своје родитеље. Ако је родитељ у невољи, дјетиња је дужност у првом реду, да га помогне, јер је и родитељ њега помогао, кад је требао помоћи. Старог немоћног родитеља ваља дијете да прихвати, јер је родитељ цијелог вијека свога њега прихваћао; болесног родитеља ваља дијете да његује, да се брине за потребе његове душе и тијела, а у случају смрти да га хришћански сахрани, — једном ријечи, да се увијек покаже као захвално дијете према родитељу свом. Ону љубав, коју тражимо од своје дјеце, дужни смо указивати родитељима својим. Поштовање према родитељима јесте основ срећном животу дјеце, Влагослов родитељски бдије над дјецом, а оправдану клетву родитељску слуша и Вог. Бог награђује дјецу, која поштују своје родитеље, јер то је знак, да поштују и Њега, првог родитеља, а онај који је кадар презрети родитеља свога, кадар је постати и Вогу неблагодаран. Мало има родитеља, који желе зла дјетету своме, али може бити случајева, да родитељ тражи од дјетета, да учини какво зло. У таквом случају не смије човјек слушати родитеља, већ Вога, Који му заповиједа, да се клони зла. Љубав према Богу јесте преча од љубави према родитељу. Кад би се ове двије љубави косиле једна с другом, дужии бисмо били увијек се повађати за љубављу према Богу. За љубав и поштовање према родитељима обећава се дјеци благостање и дуг живот. То су награде земаљске, а небеске таквој честитој дјеци такође неће пзостати. Поштуј оца свога и матер своју, да та добро будв и да дуговјечап будеш на земљи! (П. Мојс. 20, 12).