Источник

Оавршеиство може бити апсолутно и релативио. Аисолутно савршен јесте само Бог, релативно савршено јесте свако биће, које је дошло до своје сврхе. Савршевство код човјека јесте дакло што могуће јаче усавргиавање природних сила и дарова Божјих. И Христос разликује таква два савршенства. Младићу у данашњем св. јеванђељу вели Он: Лко хоЛеги да будеш савршвн, иди. иродиј све што имаш и подај сиромасима , а на другом мјесту каже: Будише савршени као шшо је савршен Отац ваш небескт (Мат. 5, 48). Осго се прво савршенство састоји у испуњавању закона, дакле релативно само савршенство, а друго јеете тежња, да се уподобимо Богу, да будемо савршени као Он, — тежња апсолутном савршенству. Може ли човјек бити савршен као Бог? — Не може, јер човјек не може никад постати Богом. А ипак Христос каже: Будите савршени као Бог! Изгледа дакле, да је човјеку стављена у дужност иека немогућност. Но није тако. Ријечи Своје те изрекао је Христос не са обзиром на резултат човјечјег усавршавања, већ с обзиром на вољу његову. Те ријечи значе: ви треба да гаежише, да будете савршени као Отац небески. То је сваком могуће. Бема границе човјекову усавршавању, као што нема границе ни Божјем савршенству. Кад се човјек попне до извјесне висине савршенства, кад дође дакле до релативног савршенства, не смије ту стати, већ мора тежити све већем савршенству. У томе и јесте права сласт и драж његову животу, а то је оно уподобљавање Богу, оно приближавање човјеково слици Божјој. Да је тежња за што већим савршенством и дужност и прирођена човјеку, види се најбоље по нашим својствима. Ми имамо такве дарове од Бога, који далеко превазилазе наше земаљске потребе. Кад не би сврха човјечја била узвишенија од земље и земаљског живота, не би нам ни требала таква опширна својства. Тежња за савршенством јесте урођена нашој природи, јер ми се ни на земљи не задовољавамо са једним успјехом, већ све већем тежимо. Поука: кад човјек има таквих својстава, која му омогућују непрестано напредовање и кад му је тежња за савршенством дужност, он требн да ту дужност и испуњава: својства своја, особито душевна треба да усавршава, колико год има прилике за то, а никад да не помисли: извршио сам дужност своју, више ми ништа не треба. Никад човјек неће потпуно дужност своју извршити, јер му је увијек отворено поље даљем раду, даљем напредовању и усавршавању, а то му је дужност. Может ли ти шајне Божје докучити, или си досшигао савршенство Сведржитељево ? (Јова 11, 7).